Izvor: Politika, 24.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neumorni tragač za narodnim blagom
U Manakovoj kući postavka rukotvorina koje je sakupio Hristifor Crnilović, istraživač tradicionalne kulture, profesor i slikar
Lik i delo Hristifora Crnilovića (1886–1963), našeg istraživača i kolekcionara, koji je samputovao po jugu Srbije i prikupljaonarodne rukotvorine, predstavljeni su na izložbi koja je nedavnopostavljenau Manakovoj kući, u Ulici Gavrila Principa 5 u Beogradu. Manakova kuća je u sastavu Etnografskog muzeja od 1968. godine i slavi četiri decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postojanja. Crnilovićeva etnografska spomen-zbirka, koja se tu čuva, baca svetlo na donekle zaboravljenog istraživača, koji je sa avanturističkom strašćuobilazio sela sakupljajući najrazličitije predmete koji govore o običajima i ljudima sa kraja 19. i početka 20. veka.
Crnilović je ostavio i 1.600 fotografija ljudi i predela sa juga Srbije i Makedonije, koje su odnedavno pretočene u digitalnu formu. Pored neumornog rada na terenu, Crnilović se celog života bavio i svojom profesijom – slikarstvom, a omiljeni motivi su mu bili aktovi i pejzaži.
Prema rečima Dragane Stojković, višeg kustosapri Etnografskom muzeju u Beogradu, Crnilović se još u ranoj mladosti, u rodnom Vlasotincu, zainteresovao za tradicionalnu kulturu.
– Crnilović je rođen u porodici srednjeg staleža i zanimljivo je da su njegovi roditelji svu svoju decu školovali, što je tadabilo neuobičajeno. Njegova braća su rano stradala, Aleksandar je poginuo sa srpskom vojskom idući ka Albaniji, a drugi brat Uroš, profesor, poginuo je u aprilskom ratu 1941. godine. Imao je i dve sestre – kaže Dragana Stojković.
Crnilović je bio veoma talentovan za slikanje i, zahvaljujući podršci oca Prokopija i majke Vasiljke, odlazi u tada čuvenu slikarsku školu Riste i Bete Vukanović u Beogradu, a zatim nastavlja školovanje na akademiji u Minhenu. Kao veliki patriota dobrovoljno je učestvovao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Između dva svetska rata prikupio je najveći deo vrednih predmeta, dok je radio kao nastavnik Skoplju.
– Crnilović je početkom svakog školskog raspusta kupovao konja i obilazio sela u Makedoniji i južnoj Srbiji. Od svojih učenika je praktično pravio mrežu saradnika i unapred je znao gde će se uputiti i šta će tražiti – otkriva Stojkovićeva.
Uredno je pravio beleške sa svojih putešestvija, a u Manakovoj kući čuvaju se njegove sveske sa rukopisima i skicama, na 21.500 stranica. Crnilović je poslednji dinar od skromne nastavničke plate odvajao kako bi potomstvu ostavio narodne nošnje, nakit, keramiku, posuđe, razne alate, oružje i opremu za konje. Đaci su ga veoma poštovali. Učio ih je da kritički posmatraju i tumače život i svet oko sebe, a često je držao nastavu u prirodi.
– Crnilović je predavao i slikaru Peđi Milosavljeviću. Postoji i jedna anegdota u vezi sa njima dvojicom. Naime, Hristifor je učenicima rekao da rukom nacrtaju krug, što su i uradili. Kada je pogledao Peđin papir, na njemu je bio nacrtan savršen krug. Misleći da se Milosavljević poslužio prevarom, to jest šestarom, lupio mu je vaspitni šamar. Kada je shvatio da je pogrešio, Peđu je počeo da podučava, i on ga je veoma poštovao i isticao kao svog učitelja – govori Stojkovićeva.
Predani istraživač vodio je stalnu prepisku koja je takođe sačuvana, a u Manakovoj kući postoje i stvari koje je Crnilović nosio prilikom rada na terenu: odeća, vojnički pribor za jelo i ličnu higijenu, ranac, cokule. Od lekova, acetisal i burove tablete, rešo na špiritus i neskafa. Bio je sistematičan i profesionalac u svemu što je radio, a napravio je i podelu narodnih nošnji po etničkim, dijalektološkim osobinama.
– Bio je umetnik i veliki esteta. Zaveštao je svoju zbirku Beogradu, jer se pred kraj života naljutio na svoje Vlasotinčane, zato što su poslali kurira u Beograd koji je trebalo da ga dovede u Vlasotince, što je njemu bilo uvredljivo – objašnjava Stojkovićeva, i kaže da su Vlasotinčani odskora počeli da se odužuju svom istaknutom sugrađaninu.Planiraju da naprave spomen-dom i fond koji će nositi njegovo ime.
Pored izložbe u Manakovoj kući, koju posetioci mogu da vide do septembra, biće održan i niz predavanja o Hristiforu Crniloviću, u novembru, a organizovana je i radionica za rad sa mladima sa temom „Etnološko nasleđe moje porodice”.
S. Stamenković
objavljeno: 25/06/2008.
