Izvor: Politika, 25.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neshvaćeni naučnik
Arheolog Miodrag Grbić bio je pionir u raznim istraživanjima, ali zbog neslaganja u stručnim krugovima nije mogao da dođe na fakultet
U Domu kulture porodice Pavlović u Beogradu nedavno je održano sećanja na arheologa Miodraga Grbića. Bila je to lepa prilika da se ne zaborave naši, možda mnogima nepoznati, kulturni poslenici, i da se šira javnost upozna sa radom ovog naučnika, kroz priču Grbićevih nastavljača i izložbenu postavku autorke Divne Gačić, kustosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Muzeja grada Novog Sada.
Ipak, oni koji su želeli da pogledaju izložbu o Miodragu Grbiću, mogli su to da učine samo te večeri u Gospodar Jevremovoj 39; šteta što za ovu priliku nije pronađen prostor u kojem bi posetioci tokom nekoliko dana mogli da razgledaju Grbićeve beleške, priznanja, slike sa istraživanja raznih lokaliteta...
Otkrio starčevačku kulturu
Autorka izložbe Divna Gačić u razgovoru za naš list objašnjava da se ime Miodraga Grbića (1901-1969) vezuje za generaciju prvih školovanih arheologa u Srbiji. Generaciju koja je uz profesore Miloja Vasića i Nikolu Vulića prva započela naučna istraživanja naših, do tada neotkrivenih, praistorijskih i antičkih nalazišta.
– Grbićeva naučna delatnost bazirana je na proučavanju nastanka neolitskih kultura na Balkanu. Ustanovio je temelje relativne hronologije, a otkrio je i prvi determinisao starčevačku kulturu, kao našu najstariju neolitsku kulturu. Zanimljivo je podsetiti da je Grbić prvi koristio avionske snimke prilikom iskopavanja antičkih lokaliteta, kaže Divna Gačić.
Grbić je među prvima prihvatio i rezultate određivanja starosti pojedinih kultura pomoću radioaktivnog ugljenika, kao i primenu arheomagnetskih istraživanja u arheologiji i rezultate polenskih analiza. Pripisuje mu se i pionirski rad na osnivanju prve stručne ustanove za zaštitu spomenika kulture u Srbiji, priča autorka izložbe, pružajući čitaocima i topli ljudski Grbićev portret, opisujući ga kao čoveka koji je neumorno bodrio mlađe kolege, preporučivao ih za usavršavanja u inostranstvu i iskreno se radovao njihovom uspehu.
Karlovčanin po rođenju, Grbić je dilomirao arheologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu, gde je 1925. odbranio doktorsku tezu "Prerimsko bronzano posuđe na području Čehoslovačke Republike" kod tada čuvenog profesora Lubora Niderlea. Po povratku iz Češke, istraživao je neolitska i antička nalazišta u Srbiji i Makedoniji – Starčevo, Basijanu, Herakleju Linkestis i druge. Učestvovao je ili rukovodio istraživanjima na lokalitetima Pločnik kod Prokuplja, Botoš kod Zrenjanina, Gradišta sv. Erazma iznad Ohridskog jezera..., kaže naša sagovornica navodeći da je bilo i onih koji su nipodaštavali Grbićev rad.
Pozivan na saslušanje
– Arheolog Milutin Garašanin je smatrao da je Grbić bio čovek od ideje i izvanredne intuicije, ali da nije imao strpljenja za dug i sistematičan naučni rad, te ga zbog toga ni profesor Miloje Vasić nije cenio. S obzirom na to da je Grbić prvi rekao da ne postoji samo Vinča, nego i nešto drugo, i za vreme Vinče, i pre i posle nje, Miloje Vasić ga zbog toga nije voleo, i Grbić nije mogao da dođe na fakultet. Sve ovo zapisano je u knjizi "Milutin Garašanin, razgovori o arheologiji", koju su priredili Staša Babić i Miodrag Tomović, objašnjava Divna Gačić, napominjući da je upravo zbog neostvarene ambicije da postane univerzitetski profesor, Miodrag Grbić pristao da za vreme Drugog svetskog rata bude izabran za profesora fakulteta koji je tokom rata bio zatvoren, što su mu kolega najviše zamerile.
– Ratna dešavanja i strahote uticale su na Miodraga Grbića koji je jesen 1944, nervno slomljen, proveo u Pinosavi. Nakon oslobođenja najpre je ostao bez službe, a potom je pozivan na saslušanje kod komisije za ratne zločine. Proveo je 14 dana u pritvoru ali nije kažnjavan. Nemci su mu zamerali nedovoljnu saradnju sa njima, a oslobodilačka vlast ga je optuživala za kontakte sa okupatorom, i to zbog njegovog veoma dobrog prijateljstva sa baronom Johanom fon Rajsvicem, referentom pri nemačkom štabu zaduženom za naše starine koji je mnogo pomogao u spasavanju našeg kulturnog blaga, kaže Divna Gačić. Nova komunistička vlast Grbiću je posebno zamerala što je 1942. učestvovao u spasavanju Svetih moštiju kneza Lazara, cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića, zajedno sa profesorom Grujićem i baronom Rajsficem...
U teškim posleratnim prilikama, Miodrag Grbić vraća se sa porodicom kod oca u Karlovce, gde se bavi vinogradarstvom. U periodu od 1949. pa sve do smrti 1969. godine radio je u Arheološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 25.04.2007.]
