Izvor: Politika, 19.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepravična procena naučnog rada
Udruženje istraživača humanističkih nauka negoduje zbog preliminarne rang-liste projekata Ministarstva nauke i traži ostavku pomoćnika ministra nauke dr Ratka Jankova
„Ministarstvo nauke u dovoljnoj meri ne uvažava značaj humanističkih nauka. Zato ćemo primeniti sve legitimne mere protesta do ispunjenja naših zahteva i zahtevati redovno obaveštavanje javnosti”, upozorili su članovi Udruženja istraživača humanističkih nauka u pismu koje su krajem prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje uputili predsedniku Republike, premijeru, Ministarstvu nauke, Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj, kao i medijima.
O čemu se, zapravo, radi?
Kako za „Politiku” objašnjava Vujadin Ivanišević iz Arheološkog instituta, naučni radnici koji rade u institutima konkurišu sa projektima kod Ministarstva nauke na osnovu čega dobijaju sredstva za svoja istraživanja. U toku, ili po završetku istraživanja njihove projekte procenjuju Matični naučni odbori, sastavljeni od stručnjaka iz pojedinih oblasti, koje imenuje samo ministarstvo.
Problem je, kaže Ivanišević, nastao kada je pre neki dan objavljena preliminarna rang-lista projekata Ministarstva kojom je, nasuprot stavu matičnih odbora, izvršena nepravična procena (evaluacija) naučnog rada, što je izazvalo buru reakcija u okviru instituta humanističkih nauka.
– Ključni problem je što se naši projekti odnose na period 2006-2010, i što se krše pravila definisana početnim ugovorom. Uveden je novi sistem bodovanja naučnika u toku samog projektnog zadatka (bodove donose objavljeni naučni radovi, učešće na kongresima...), a mnoga naučna dela uopšte nisu bodovana što je, kaže Ivanišević, nedopustivo.
– Na ovom konkursu se dogodilo da je Ministarstvo nauke više vrednovalo rad objavljen u naučnom časopisu nego naučnu monografiju. Bodove nisu doneli ni pojedini zbornici radova, kao ni radovi sa simpozijuma objavljeni u tematskim zbornicima. Izvrsni zbornici iz nacionalne istorije, leksikografije ili iz jezika, za Ministarstvo nauke kao da ne postoje. Čak i knjige koje su naši istraživači objavili u inostranstvu nisu uzete u obzir pri bodovanju, što je potpuni apsurd kao, na primer, ni preliminarno predavanje kolege istoričara na svetskom kongresu, a reč je o radu po pozivu, pri tom jedinom iz Srbije, govori Ivanišević.
Sofija Miloradović iz Instituta za srpski jezik SANU za naš list pojašnjava sistem objavljivanja radova koji se tiču nacionalnih tema.
– Od nas se traži da nam radovi budu objavljeni u inostranstvu, što je veoma važno, i što mi i činimo. Ali, ako je reč o proučavanju naše nacionalne istorije logično je da će više radova biti objavljeno u našim časopisima nego u stranim. Radovi o našim narodnim govorima strance samo povremeno zanimaju u sklopu balkanoloških problema. To ne znači da će oni stalno objavljivati nešto što je vezano za Veliko Pomoravlje kojim se ja bavim. Kao što nema razloga da naš „Južnoslovenski filolog” objavljuje rad vezan za govor nekog sela u Švedskoj, koji povremeno može biti zanimljiv na opštem lingvističkom planu. Teme značajne za naš jezik najviše se proučavaju upravo u matici, a mi ne možemo strane časopise da „zatrpamo” samo našim radovima jer oni imaju i svoje saradnike.
Kako naši sagovornici dodaju, Pravilnik o novom bodovanju donet je 14. aprila ove godine. Naučnici tada nisu reagovali jer je u jeku bila izborna kampanja, kao što i sada ističu da je isključivo reč o odbrani struke, i ne žele da se njihovo istupanje dovodi u vezu sa političkim dešavanjima. Smatraju da je rang-lista projekata bila samo „kap koja je prelila čašu” a već duže vreme Ministarstvo nauke ima ignorantski odnos prema humanističkim naukama. Zato u pismu upućenom javnosti, pored ostavke pomoćnika ministra nauke za Sektor osnovnih istraživanja prof. dr Ratka Jankova, naučnici iz društvenih instituta traže ispunjenje ostalih svojih zahteva. Jedan od njih odnosi se na promenu načina finansiranja njihovih institucija.
– Naučnici iz instituta sredstva dobijaju od projekta do projekta i zapravo su honorarci. To je veliki problem posebno za mlade kolege jer, ako se ovaj trend nastavi, zašto bi neko od njih radio u institutu gde će mu za dve godine saopštili da im više ne treba pošto radi na ugovor. Zato je jedan od naših zahteva da finansiranje instituta bude budžetsko kao što je to slučaj sa zdravstvom, prosvetom ili sudstvom, kaže Sofija Miloradović.
Naučnici, dakle, ne traže povećanje plata već samo vrednovanje svog rada. Kao značajan problem izdvajaju i činjenicu da njihove kolege, zaposlene na fakultetu, mogu da učestvuju na projektima instituta, dok naučnici iz instituta još uvek nisu uključeni u obrazovni proces. Razlog za to je što su instituti pod ingerencijom Ministarstva nauke dok je za fakultete nadležno Ministarstvo prosvete. Tako se zbog neusklađenosti zvanja i plata dešava da magistar u institutu ima manju platu od profesora u školi.
– Nauka i visoko obrazovanje treba da budu zajedno kao što je to slučaj u inostranstvu. Ako nemate kolegu koji bi držao vežbe ili predavanja na fakultetu, logično je da pozovete nekoga sa instituta ko je u istom rangu zvanja. Međutim, Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o naučnom radu tu su u koliziji, zaključuje Sofija Miloradović.
Članovi Udruženja istraživača humanističkih nauka najavljuju da neće odustati od svojih zahteva.
------------------------------------------------------------------
Matični odbori: Ograđujemo se od rang-liste
Ministarstvo nauke imenovalo je matične naučne odbore koji su procenjivali evaluacije projekata. Matični odbor za jezik i književnost saopštio je da Ministarstvo nauke nije uzelo u obzir njihovu procenu i rangiralo je projekte prema nejasnim kriterijumima, bez znanja odbora, zbog čega se ovaj odbor ograđuje od rang-liste Ministarstva. Isti stav dele članovi Matičnog odbora za istoriju, arheologiju i etnologiju, koji ističu da je na ovaj način njihov rad u potpunosti degradiran.
--------------------------------------------------------------
Ministarstvo nauke: Lista nije konačna
U saopštenju Ministarstva nauke stoji da je reč samo o preliminarnoj listi ocena projekata, koja je podložna korekcijama a nakon toga, Ministarstvo će sastaviti konačnu listu na koju je, kako stoji u saopštenju, takođe moguće uložiti žalbu. Obrazloženo je da je Pravilnik o vrednovanju rezultata naučno-istraživačkog rada
doneo Nacionalni savet za nauku i tehnologiju u martu 2008. i da je to stručno pitanje čije razmatranje ne može da se obavlja mimo propisanih procedura. U saopštenju Ministarstva izražena je sumnja u motive ovakvog „nekorektnog alarmiranja javnosti”, i dodato da taj dopis liči na politički motivisan napad i zauzimanje pozicija pred predstojeće pregovore oko podele resora.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 19.05.2008]
