Izvor: Blic, 12.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoznati Nušić
Nepoznati Nušić
Branislav Nušić je bio tako plodan pisac da se još nađe poneki neobjavljen rukopis. Tako su Nušićevi naslednici nedavno dali pravo Fondaciji Karić da u okviru svoje male biblioteke 'Dobra knjiga' prvi put štampa retko kome poznat tekst 'Pred pozorištem', posvećen 30. oktobru 1869. godine, prvom danu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova 'pozorišna slika' prikazana je 16. januara 1923. godine u režiji Mihaila Isailovića na mestu gde se radnja događala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre više od tri decenije.
Nušić ne bi bio Nušić da taj svečani trenutak nije prelio blagom nijansom dobrostivog humora. On veliki događaj otvaranja zgrade Narodnog pozorišta posmatra iz perspektive onih koji, kako to već biva, nisu predviđeni da uđu na slavlje. Oni, iako neće ući u pozlaćenu dvoranu, sa mnogo oduševljenja pozdravljaju ulazak nekih od glavnih ličnosti proslave, kao što su upravnik pozorišta Đorđe Maletić i pisac Matija Ban.
Kao one dobro znane Šekspirove komične ličnosti usred ozbiljnih komad, Patroldžija bez grubosti nalaže okupljenoj masi pred pozorištem: 'Ajde, ajde, maknite se nemojte toliko da navaljujete. Jerbo ovde treba da bude čistina; sad će da naiđu kolima gospoda namesnici i gospoda ministri i gospoda strani konzuli'.
Banaćanin, kao iz viceva poslovično nedovoljno obavešten šta se dešava s onu stranu Dunava, pita 'što su pozorište ovako daleko bacili'. A Starac veli: 'Tu gde stojiš svud su se nizali kočevi i na njima su u mukama izdisali svi ovi sveti mučenici', kao Pajsije i Avakum. I tako se navlaš naivna slika slavlja, završava patriotskim naravoučenijem u skladu s vremenom kad je svoju pozorišnu sliku tada već rođeni petogodišnji švrća od Nušić napisao o događaju iz 1869. Ko je mogao slutiti da će to dete, kad odraste, biti do dana današnjeg najizvođeniji dramski pisac u povesnici časnog zdanja!
Ovu malu knjižicu (12:12 cm) opremio je svom potrebnom aparaturom Darko Garić, priređivač ove duhovite (a serija kaže i dobre) knjige.
Zulum
Ne znam da li decu u osnovnoj školi još uvek uče da je pobuna Srbalja protiv Turaka, bila, između ostalog izazvana i »desetkom«, tim čuvenim nametom koji je zavojevač natovario našem čoveku na grbaču. Mnogo je vode od tada proteklo, a mi se danas na početku XXI veka ponovo suočavamo sa svakodnevnim zulumom samoproklamovane 'političke elite', koja nam umesto 'desetka', uzima mnogo puta više.
Običnom čoveku koji danas živi u Srbiji na ivici bede (istraživanja pokazuju da je za mnoge ove godine čak i zimnica bila luksuz) već je muka od visokoparnih priča o demokratiji, približavanju Evropi i standardima civilizovanog sveta, kada u jeku opšte besparice i sve glasnijih pitanja o statusu državne zajednice, poslanici Savezne Skupštine, sebi OPET povećavaju plate!
Uplašeni da neće finansijski moći da podnesu najavljeno poskupljenje struje od 20 procenata, savezni poslanici su rešili da se brže bolje obezbede, ali i da istovremeno prištede državi na grejanju i troškovima za benzin, nedolaženjem na sednice. Da bi nas gladne i bedne primirili, posegnuli su za opravdanjem da nije bitan kvantitet, nego kvalitet njihovog rada, koji je, pretpostavljaju oni, nemerljiv jer se obavlja verovatno i kod kuće, i na pijaci, u kafani ili kod frizera!
Samovolja političkog vrha, koji se zaklanja iza kojekavih poslovnika i svoje sramne poteze obrazlaže argumentima koji deluju kao rukavica bačena u lice našem strpljenju, nije samo znak duboke zaglibljenosti u birokratizaciju politike, već činjenice da je daleko od svake demokratije koja pretpostavlja transparentnost vlasti i vrhunsku važnost javnog mnenja, čitavo biračko telo zapravo stavljeno na marginu društvenog.
Jedna šačica 'slučajnih turista' na našoj političkoj sceni, zapravo čitavo biračko telo getoizuje u njegovom siromaštvu i u činjenici da se naša reč možda i čuje ali da nema nikakvu težinu. Nipodaštavanje javnog mnenja najbolji je dokaz nepostojanja demokratskih institucija koje bi ograničile bezobzirnost i samovolju apartčika sistema.
