Izvor: Blic, 14.Apr.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neplesniv ples
Nikako da se među našim rečima ustali neki opšteprihvaćeni i sveobuhvatni termin za umetničku igru. Iako se reč ples još oseća kao kroatizam, svi koji govore raznim književnim standardima onoga što se zvalo srpskohrvatski znaju o čemu se radi. Naziv Beogradski festival igre uvek za svaki slučaj prati i engleski prevod Belgrade Dance Festival.
Ali ostavimo se muka sa terminologijom. Najvažinije je da na tom festivalu Aja Jung, koja ga je osnovala, zna šta hoće, zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to hoće i to što hoće zna da sprovede. I već deveti put protekao je na zavidnom nivou.
Bilo je po stilovima savremene igre raznoobrazno, ništa ekstremno što ostaje za Bitef, a ni bajato. Moglo bi se formulisati da je reč o mejnstrimu savremene igre. Prvorazredna informacija, a i umetnički doživljaj, što je u sferi igre najbitnije.
Uživali smo u utemeljenoj virtuoznosti i emotivnosti velike Silvi Gilem, kao i koreografskoj mašti i igri njenog partnera Rasela Malifanta, zatim u bogatoj večeri Džekobi i Pronk ansambla.
Posebno je zadovoljstvo što smo te večeri videli našeg Beograđanina, u svetu afirmisanog Lea Mujića kako igra, i to u svojoj koreografiji. Izraelci su bili veseli i razigrani. Toliko sam, dok ovo pišem, video.
A i nema više prostora. Ima za pokret, nema za reč.
Povezane vesti: Anin „Mali princ“
