Izvor: Blic, 20.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljivi kič
Neodoljivi kič
U početku je bio hitac. Pop art, kao internacionalni trend i opšteprihvaćeno osećanje započinje ovako: iz pištolja ali bez šuma i krvi. Kao da naslućuje ono što će se dogoditi 1968. godine, kada jedna luda žena ispaljuje hitac u stomak Endija Vorhola!
Godina je 1947: iz ekstravagancije, jedan mladi Škotlanđanin, italijanskog porekla, Eduardo Paoloci, počinje da secka slova i fotografije iz novina. Nacifrana žena, avion, boca koka-kole, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pištolj... čine njegov prvi kolaž. Termin pop još nije u svesti umetnika.
Godina 1952: Velika Britanija konačno izlazi iz ratne krize. Potreban joj je svež vazduh. Društvu, bar njegovim višim slojevima, više nije dovljno da se oseća šik samo ako veruje u imperiju i igra polo. Osniva se grupa nezavisnih, netipičnih, šokantnih slikara, arhitekata, fotografa, vajara i dizajnera. Među njima je i jedan kritičar: godine 1958. Lorens Elovej prvi put upotrebljava reč pop. Pored Paolocija, na čelu pokreta je i Ričard Hamilton. Obojca barataju sa stripovima na temu naučne fantastike i seckaju američke revije 'Lajf', 'Eskvajer' i 'Luk'. Za njih je kič naprosto neodoljiv, a njihova omiljena književnost je treš, muzika - lagana, moda - filmska, tvrdi Maršal Mek Luan. Svi su pogledi uprti na Merilin, Brižit, Sofiju Loren i Kim Novak.
Dok Paoloci lepi sličice u delu čji će ciklus kasnije nazvati 'Bunk' (Brbljanje), Hamilton stvara čuveni kolaž 'Šta moderne kuće čini toliko drugačijim i privlačnim?' Na njemu dominira muškarac tipa 'Mister Muscolo'. Drži gigantski reket, ispred njegovih nogu je magnetofon, na divanu polunaga ženica, na parketu razbacane novine. Reč je o zori pop arta, britanskog, oslanja se na Mikelanđelov fim 'Svlačenje', a naredna tri meseca može se u celosti videti na čak tri mesta u Modeni, u Gradskoj galeriji, palati 'Santa Margerita' i Palati 'Vrtova'. Naziv izložbe je 'Pop Art UK (Junajted Kindom). Predstavljeno je 60 dela, 18 autora. Pored Paolocija i Hamiltona, tu su: Piter Blejk, Dejvid Hokni, Alen Džons, Džo Tilson, Petrik Kaulfild, Piter Filips, Nikolas Monro... Piter Blejk sa slavnim omotom za 'Narednika Pejpera', ploču koja će proslaviti 'Bitlse'.
Penušave šezdesete? Godine kada 'Tajms' i 'Observer' slave ploče 'Bitlsa' su euforične. Počinje trend mešanja visoke kulture i subkulture. Umetnici zamišljaju stvarnost kao ogroman reklamni plakat. Ironično, naravno. Hamilton citira Mika Džegera i film 'Swinging London' (Raspevani London). I jednom prilikom definiše pokret: 'Populistički, provizoran, brzo se zaboravlja, niske cene - masovni proizvod, mladalačkog duha, seksi, zavodljiv. Ukratko: veliki biznis' Upravo tako je i bilo, ali u Americi. Evropa, sa svojim čvrsto utemeljenim ukusom i manirima, ovog puta gubi primat. M. Marjanović
