Izvor: Politika, 21.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljiva neposlušnost
Mirjana Đurđević: „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac”, „Agora”, Zrenjanin, 2009.
Mirjana Đurđević spada u one atipične spisateljske pojave koje istoričari književnosti neće moći jednostavno da smeste u neke od vodećih tendencija srpske proze. Lakše je reći šta sve njena proza nije, nego šta tačno jeste: ne pripada krimi-romanima, iako se žanrom poigrava, niti se olako može svrstati u niskožanrovsku prozu. Njeni romani svakako nisu ni tipično žensko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pismo, kao što ni njene glavne junakinje nemaju sličnosti sa korpusom ženskih likova u srpskoj prozi.
Još je teže njenu detektivku Harijetu doživeti kao pandan npr. jednoj mis Marpl. Đurđevićkina proza bi se pre mogla okarakterisati kao angažovano štivo koje kroz parodirane žanrove krimića, slipstika i burleske, na specifično duhoviti način sa zrncima ironije, govori o nekim od gorućih tema srpske stvarnosti. Tako nastaju knjige koje ismevaju akademike, građevinsku mafiju, zdravstvo, sve naše tranzicione neprilike i – teško promenjive karaktere.
Novi roman, „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac”, nešto je novo na horizontu očekivanja autorkinih čitalaca. Roman se ponovo približava istorijskim temama (poput „Čuvara svetinje”), ali i posredno održava vezu sa korpusom autorkinih tema angažovanog parodiranja savremenika. Međutim, „Kaja...” nema više natruhe metafikcije, poput „Čuvara svetinje”, ali to nije ni klasičan istorijski roman, iako obuhvata period 1927–1945, prateći kratki istorijat suživota Beograđana sa Kalmicima, budističkom zajednicom koja se bežeći od Oktobarske revolucije doselila na ove prostore, a potom opet, bežeći pred nacizmom, nestala, a da nije ostavila gotovo nikakvog traga, čak ni u sećanjima samih Beograđana koji za njih kao da nisu ni znali. Pre bi se moglo reći da su naši preci bili nezainteresovani no tolerantni spram pojave „drugih” i njihovih drugačijih kultura.
Glavna junakinja, radoznalog i emancipovanog duha, energična spisateljica Mica Đurđević, alter ego same autorke, izdvaja se kao veoma atipična pojava u svom angažmanu da pomogne kalmičkoj devojčici Kaji, takođe, liku veoma osobenog karaktera. Iako se i ovaj roman, po mnogo čemu, teško svrstava u žensko pismo, upravo ta neuporedivost ženskih likova se mora uzeti u obzir kao zanimljiv doprinos novim pogledima na ženski identitet.
Paralele sa današnjicom su neizbežne i nimalo slučajno podvučene u romanu. Đurđevićka na svoj duhoviti način provocira savremenog čitaoca da preispita sopstvene stavove i navike da se stvari posmatraju pojednostavljeno, tipološki, iz ugla uvreženih predstava i predrasuda. U tom smislu, „priča o Beogradu u kome ste propustili da živite”, kako glasi podnaslov romana, doživljava se i kao priča o Beogradu u kome upravo živimo i koji se odista ne razlikuje mnogo od onog pređašnjeg u nekim glavnim crtama na koje se roman fokusira.
Manje ambiciozan u zahtevima transponovanja istorijskih tema od „Čuvara svetinje”, ne tako oštar u ismevanju i ironizovanju domaćih bolnih tačaka i karaktera i, najzad, roman koji se prvi put u Đurđevićkinom stvaralaštvu ne zasniva na krimi-zapletu i saspensu, „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" je, u odnosu na prethodne, toplijeg porodičnog štimunga skrivenog u senovitim baštama kuća u tihim ulicama Beograda, građanskog života koji se još uvek ne predaje u potpunosti, prijateljskih i bračnih odnosa koji svoj uspeh grade na razumevanju, naklonosti i davanju slobode različitostima.
Ono što i dalje presudno boji Đurđevićkinu prozu jeste činjenica da se njeni likovi formiraju, pre svega, na jednoj vrsti neagresivne neposlušnosti koja se zasniva na zdravom razumu i samo zahteva slobodu i neukalupljenost ličnosti kao modus vivendi, kao preduslov slobodnog življenja i istovremenog neugrožavanja „drugog”, ako pojam drugosti razumemo kao sve ono što nismo mi sami. Mirjana Đurđević je, nepretenciozno kao i do sada, napisala roman ostavljajući osećaj drugačijeg štiva koje na prijemčiv način apologizuje upravo neposlušnost kao šarmantni način da se individualnost gradi uz odmerene i podjednake doze jogunaste pobune i ljudske empatije i stoga ustoliči kao zdraviji pogled na život, ali i još jedan relativno retko srećan motiv u domaćoj književnosti.
Jasmina Vrbavac
[objavljeno: 22/10/2009]
