Izvor: Večernje novosti, 30.Avg.2014, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neobjavljeni rukopis Svetlane Velmar Janković

"Šta znači ’telefonska igra’?" - čudila sam se. "Novi oblik igre sa telefonima" - kikotao se Bora Ćosić. Tu novu igru, taj neobični igrokaz u kojem su glumci ljudski glasovi, nikad neću moći da zaboravim. Režirao je Mimi Protić. Znao je, a sigurna sam da je, u to vreme, Mimi bio i jedini među mladim književnim stvaraocima koji je raspolagao takvim neobičnim znanjima: na primer, bile su mu poznate pojedinosti iz života Miloša Crnjanskog, koje su istisnuli iz sećanja i njegovi bliski >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prijatelji ako su, tih godina, uopšte i hteli da priznaju to blisko prijateljstvo, jer je ime Crnjanskog bilo na crnom spisku izdajnika, a Crnjanski se krio u Londonu... Uzbudljive igre, koje? "One, kojoj ćemo sada prisustvovati" - objasnio je Bora. I dodao da, pošto je u pitanju vrsta pozorišne igre ali na nov način, uz pomoć telefona, nas dve, Lidija Mišić i ja, treba samo da sedimo i to sasvim mirno i slušamo, bez ijedne reči i bez pomicanja. "A ja ću biti Miloš Crnjanski koji se, iz Londona, iz emigracije, sinoć vratio u Beograd" - predstavio nam se Mimi. Zanemele smo, a Protić se, naočigled nama, preobrazio: kao da se nekako smanjio i, bez ikakve šminke, postao stariji. "Kakav skriveni dar čuči u Vama" - rekla sam, opet po malo ljuta. "A to niko ne zna, ne pretpostavlja - taj Vaš talenat za imitaciju!" Izgleda da me Mimi više ne čuje: možda to i nije više bio Mimi Protić nego zaboravljeni Miloš Crnjanski? Počeo je da okreće brojčanik telefona. "Prvo zovem druga Veljka Petrovića" - progovorio je izmenjenim glasom, uz rulajuće, grleno r, kao da je Crnjanski. "Ovde Miloš Crnjanski" - rekao je ženskom glasu koji se začuo iz slušalice. "Da li ste to Vi, Maro?" Nastao je trenutak potpune tišine, a onda je ženski glas mirno i jasno odgovorio: "Ja sam, Miloše. Dobro došli. Radujem se što Vas čujem. Evo odmah ću Vam dati Veljka". To odmah je potrajalo neko vreme. Tajac iz slušalice, tajac kod nas. Najzad se začuo glas Veljka Petrovića, strog i oštar: "Miloše, jeste li Vi legalno prešli granicu?" Lažni Miloš - Mimi je zaćutao nekoliko časaka, pa je zatim spustio slušalicu. Više nije mogao da se uzdrži od smeha, kao i niko od nas. Bila je to prava provala smeha! Kad smo, jedva, uspeli da se smirimo, Mimi je pozvao Desanku Maksimović. Na njegovo već isprobano "Ovde Miloš Crnjanski", Desanka je gotovo kliknula, radosno: "Miloše! Dragi! Divno što ste se vratili! Je li i Vida sa Vama?". "Ne, ona će doći za nekoliko dana" - odvratio je izmišljeni Crnjanski, u čiji identitet uzbuđena Desanka Maksimović nije ni za čas posumnjala. Zasula je Mimija pitanjima: "Kad ste se vratili? Gde ste odseli? Kad ćemo se videti?". "Da li ste slobodni sutra u dvanaest, u podne? Pred ulazom u Narodno pozorište? Tamo ću Vas čekati". "Slobodna sam, dolazim! Naravno da dolazim! Tačno u podne, pred Narodnim! Oh, Miloše, jedva čekam! Prosto ne mogu ni da verujem!". "Biću tamo, u podne. Doviđenja!" - rekao je Mimi. "Doviđenja, dragi Miloše. Doviđenja!". "Sjajna je", - priznao je Mimi, gotovo bez daha. "Vidi ti nju, kako hrabra uprkos svem negativnom bagažu koji odavno ima već kod komunističkih vlasti, a kojem je, ne malo doprineo, i naš dragi Marko Ristić. Istinski se obradovala, sva je drhtala od uzbuđenja. Osetio sam to u njenom glasu. A sad da vidimo šta će da kaže naša mudra vestalka, koju je Milovan Đilas uzeo na svoj marksistički zub". Okrenuo je broj Isidore Sekulić. "Isidora, ovde Miloš Crnjanski. Vratio sam se, sinoć. Čujem da ste se posvetili izučavanju marksističke literature, je li to tačno?" Odgovor je stigao munjevito, hladnim glasom, ali nešto povišenim tonom: "Miloše, ja sam Vas još onda, početkom dvadesetih kad smo se upoznali, opomenula da je cinizam najbesplodnija pozicija duha. To Vam sad ponavljam". I tresnula je slušalicu... Taj igrokaz je imao i epilog. Sutradan... U pet minuta do dvanaest sati pojavila se, iz Francuske ulice, Desanka Maksimović. Čekala je pred glavnim ulazom u Narodno pozorište, pa šetkala, čekala i šetkala... Nedeljama se, posle, po Beogradu pričalo da se Crnjanski vratio, ali da se krije. Mnogima se javio telefonom, šaptalo se, ali je samo Desanka Maksimović s njim u vezi, iako o tome ne želi da govori... Trebalo je da prođe još punih trinaest godina dok se Crnjanski, uistinu, 1965, nije vratio u Beograd. Bez skrivanja, u punoj slavi.

Nastavak na Večernje novosti...