Izvor: Vostok.rs, 14.Nov.2011, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemi svedoci istorije
14.11.2011. -
U detinjstvu svi sanjaju da pronađu zakopano blago, vezujući za njega ostvarenje svojih tajnih želja. Nekome se sreća i osmehne. Sa zanimljivim pričama o pronalasku sakrivenih riznica upoznaje nas izložba Istorija ruskih moneta i zakopanog blaga otvorena u Msokvi.
Po ocenama UNESKA, trenutno u zemlji i na dnu mora i okena leže blaga u vrednosti od preko 900 milijardi dolara. Značajni deo tih bogatstava predstavljaju monete.
U Rusiji prvi ozbiljni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kolekcionar moneta bio je Petar Veliki. Njegov ukaz je određivao da se sakupi sve što je staro i neobično. Za kolekciju cara u kojoj su bile i ruske i istočne monete, 1714. godine u Sankt-Peterbrugu je bio otvoren kabinet retkosti – Kunstkamera, koja je postala prvi muzej Rusije.
Monete predstavljaju vrednost ne samo za numizmate, one su interesantne kao nemi svedoci istorije. Najranije blago o kojem govori moskovska izložba bilo je zakopano u 11. veku, a pronađeno 1954. godine. Pronalazak u Brajnskoj oblasti, centralnoj oblasti Evropskog dela Rusije, potresao je sve numizmate. Vaspitač dečijeg doma Aleksandar Macuev iz sela Mitkovo na okolnom bregu našao je blago sa 13 ruskih srebrnih novčića. Na jednoj strani moneta je lik Isusa Hrista, a na drugoj krst – simbol hrišćanstva – u rukama kneza Vladimira, krstitelja Rusije.
Između ostalog, sudbina je naklonija običnim ljudima, nego profesionalnim tragačima za blagom. To potvrđuje slučaj stanovnika Tverske oblasti, Tiškina, koji je pronašao blago u sopstvenoj bašti, ispričao je za vreme prve ekskuzije kroz izložbu saradnik Državnog istorijskog muzeja Jevgenij Zaharov.
U maju 1987. godine Tiškin je prekopao baštu i neočekivano njegova lopata je naišla na metalni cilindar. Sadržaj posude izvučene na svetlost dana naterao ga je da na neko vreme zaboravi na prolećne poljske radove. U cilindru je bilo dve hiljade trista devedeset šest moneta – pozelenelih, delimično složenih u gomile, umotanih u novinsku hartiju s početka 20. veka. Najstarija moneta bila je iz 1709. godine, a najmlađa iz 1915. Tiškin je dao pronalazak lokalnom muzeju. Prema zakonodavstvu koje je važilo u to vreme, isplatili su mu četvrtinu vrednosti pronađenog blaga.
Posebno intersovanje izazivaju falisfikovane ruske srebrne monete, nađene u tom blagu. Sama činjenica srkivanja takvih moneta je zanimljiva: zašto je bilo potrebno kriti očigledne falsifikate, nikada nećemo saznati.
Izložba Istorija ruskih moneta i zakopanog blaga priređena je povodom 170-godišnjice Sberbanka Rusije. Ovakva posveta se objašnjava prosto: delatnost banke neposredno je vezana za novac, između ostalog za monete. Pa i sam Sberbank više puta je otkupljivao retke monete od privatnih kolekcionara i predavao ih na poklon muzejima zemlje, između ostalog Državom istorijskom muzeju.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
