Izvor: Politika, 03.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam svoj lobi
Imidž i reputaciju stvaram napornim radom, kaže Aleksandar Marković, odskora šef-dirigent Filharmonije iz Brna
Duži period je prošao od kada ječeška Filharmonija iz Brna počela da tražidostojnog naslednika poznatog maestra Petra Altrihtera. Sve dok naš 33-godišnji dirigent, nekadašnji bečki đak, nije došao na jedno gostovanje sa austrijskim pijanistom Rudolfom Buhbinderom, i nepodeljeno očarao muzičare i publiku.
Tako je Aleksandar Marković, dirigent >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mlađe generacije iz Beograda, nedavno imenovan za novog šefa-dirigenta Filharmonije Brno, dobivši priliku da naredne tri godine vodi jedan od vodećih simfonijskih ansambala na tlu srednje Evrope. „Marković zrači smirenošću, urođenim autoritetom, muzikalnošću,šarmom i vrlo brzo je osvojio naš orkestar”, rekao je za sajt češkog nedeljnika „Tiden” direktor Filharmonije David Mareček. Kako je, pak, sam dirigent doživeo svoje novo imenovanje, napisao nam je u imejlu, poslatom iz Nemačke gde je ovih dana uspešno debitovao sa Nirnberškom filharmonijom. Marković, inače, živi u Beču.
–Posle prve probe, reakcija orkestra bila je do te mere pozitivnada mi je direktor Filharmonije David Marečekveć sutradan ponudio još jedan projekat u istoj sezoni.Dva dana kasnije,posle koncertaponuđeno mi je mesto šefa-dirigenta Filharmonije Brno.Sklopili smo trogodišnji ugovor,sa opcijom za produženje. Inače, u pitanju je odličan,veliki simfonijski orkestar sa 110 muzičara,sa divnom,negovanom kulturom sviranja i velikom tradicijom. Orkestar je osnovao Leoš Janačekkoji je živeo u Brnu gde je komponovao najveći broj svojih dela – kaže Aleksandar Marković i naglašava da se izuzetno raduje predstojećoj saradnji.
Kako dalje navodi, Filharmonija iz Brna pod njegovim rukovodstvom nastaviće kontinuitet repertoara bez radikalnih promena,akao svoja zaduženja dirigent prepoznaje kvalitetne probe i koncerte,izazovan i raznovrstan program, kao i negovanje i pažljivo obnavljanje ansambla.
–Izuzetno sam ponosan na činjenicu da je moj internacionalni uspeh u potpunosti zasnovan na kvalitetu mog umetničkog rada.Nikada nisam „nasledio” orkestar ili dobio mesto putem podrške političara. Nemam svoj lobi i ne funkcionišem po principu „ja tebi-ti meni”.U Insbruku sam ušao u uži izbor kandidata, kao nepoznati29-godišnji stranac, i izašao kao šef-dirigent,jednoglasno izabran u konkurenciji od 150 dirigenata. Iza moje biografije ne stoje velika dirigentska imena. Nisam bio dugogodišnji asistent u senci nekog velikog maestra što je, u neku ruku, kićenje tuđim perjem.Imidž i reputacija se stvaraju dugogodišnjim napornim radom, neumoljivošćui interpretativnom originalnošću. U tom slučaju su rezultati nesporni i postaju lična intelektualna imovina, smatra dirigent.
Od skorijih planova svog novog orkestra maestro izdvaja velike simfonijske projekte u tri različite koncertne dvorane u Brnu, nastupe na letnjem „Spilberk” festivalu, kao i turneje u inostranstvusa veoma prestižnim gostovanjima. Značajna i važna, dodaje, biće i prilika da sarađuje sa svetski poznatim filharmonijskim Horom iz Brna.
Koncertna aktivnost Aleksandra Markovića počela je još 2000. godine. Sa Wiener Concert-Verei nastupao je u Beču 2003, osvojio prvunagradu na Sedmom internacionalnom dirigentskom takmičenju „Fitelberg”, a potom bio šef-dirigent Tirolske opere u Insbruku, koju je, u šali ističe, „okupirao” od 2005. do 2008. godine.
U biografiji beleži saradnju sa Bečkim simfoničarima,Praškim simfoničarima, praškim Narodnim pozorištem, nemačkim Simfonijskim orkestrom iz Berlina, Škotskim kamernim orkestrom,Bečkim kamernim orkestrom, orkestrom „Mozarteum”iz Salcburga, Slovačkom filharmonijom iz Bratislave, i mnogobrojnim sastavimaiz Nemačke, Češke,Slovačke,Poljske, Litvanije,Italije i Mađarske.Ove sezone očekuju ga debiji sa „Konzerthausorchester” iz Berlina i Štutgarskim filharmoničarima, kao i ponovna saradnja sa novoosnovanom „Qatar Philharmonic” iz Dohe.
Beograđani ga na svojoj sceni mogu očekivati uskoro, kada bude bila premijera Verdijeve opere „Moć sudbine” u Narodnom pozorištu.
M. Sretenović
[objavljeno: 04/02/2009]
