Izvor: Politika, 01.Sep.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca za „Marinu”
Najskuplja produkcija na 47. Bitefu jeste predstava „Teško je biti bog”, reditelja Kornela Mundruca koja će festival koštati oko četiri miliona dinara
Iako je budžet ovogodišnjeg Bitefa smanjen za skoro deset miliona dinara – za šest i po miliona dinara sumu je umanjilo Ministarstvo kulture, a za tri miliona Skupština grada Beograda – uspeli smo da pripremimo 47. izdanje festivala koje će ponuditi publici neka od najboljih i najintrigantnijih ostvarenja evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i regionalne pozorišne scene. Naravno u manjem broju, kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitefa koji će se pod sloganom „Teško je biti” ove jeseni održati od 22. septembra do 1. oktobra.
Ovogodišnju selekciju čini 12 predstava, od čega četiri domaće: dve predstave o Zoranu Đinđiću, koje su, kako tvrdi Jovan Ćirilov, „definitivno nezaobilazne u svakom savremenom preseku domaće produkcije”. To su ostvarenja „Zoran Đinđić”, autora i reditelja Olivera Frljića, u izvođenju Ateljea 212, i „Ubiti Zorana Đinđića”, urađenom po tekstu Rajka Đurđevića i Zlatka Pakovića, koji je i režirao ovo delo u novosadskom Studentskom kulturnom centru, zatim Čehovljev „Galeb” u režiji Tonija Janežiča u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Aristofanove „Žene u narodnoj skupštini” u režiji Nikole Zavišića i produkciji Narodnog pozorišta iz Subotice.
– Moraju se imati u vidu okolnosti pod kojima organizujemo Bitef i onda kada se on evaluira, jer se, recimo, dešava da u selekciji nemamo predstavu koju su selektori želeli zato što za nju jednostavno nema dovoljno novca. To je recimo slučaj sa predstavom „Život i smrt Marine Abramović”, u režiji Boba Vilsona, koju je producirao festival u Mančesteru, jer dolazak te predstave na Bitef iznosi gotovo koliko i ceo naš programski budžet. Neki evropski festivali imaju novca da to plate, mi, nažalost, nemamo – žali se Jelena Kajgo i naglašava:
– Često se preispitujem da li je nešto što plaćamo preskupo, čak i pošto mu u pregovorima spustimo cenu na najnižu granicu. Ali, to su pravila i zakonitosti tržišta, nešto što ima visoku vrednost ima i visoku cenu. Tu zaista nema velike filozofije. Budući da pozorišta u svojim budžetima nemaju novac za međunarodnu saradnju, sve što publika može da vidi od skupih, kvalitetnih predstava i velikih rediteljskih imena, može da vidi jedino na Bitefu. A onda taj skupi proizvod naš gledalac plati gotovo deset puta manje nego u Evropi. I to je sasvim legitimno i za naše uslove jedino prihvatljivo. Cenu ulaznica na Bitefu nismo povećavali pet godina.
Najskuplja produkcija na ovogodišnjem Bitefu jeste, kako saznajemo, predstava „Teško je biti Bog” poznatog mađarskog reditelja Kornela Mundruca, koja će festival koštati oko četiri miliona dinara, jer će biti izvedena u alternativnom prostoru, u hali
Beogradskog brodogradilišta.
– Trudimo se da održimo i taj duh Bitefa kada je reč o igranju predstava u nesvakidašnjem ambijentu. Nekada je to i uslov trupe, a takve predstave su produkcijski skuplje. Mislim da se ne smemo odreći tog, uslovno rečeno, „luksuza”, jer publika Bitefa pamti upravo predstave koje su se odvijale u autobusima, skladištima, na ulicama... To u velikoj meri mladim autorima širi vidike u sagledavanju teatra, a publici pruža specifičan umetnički doživljaj – kaže naša sagovornica.
----------------------------------------------
Vlast ne voli umetnike
Inspiraciju za podnaslov ovogodišnjeg Bitefa „Teško je biti”, selektori su pronašli baš u naslovu intrigantne mađarske predstave „Teško je biti Bog” sa kojom će biti zatvoren 47. Bitef.
– Slogan „Teško je biti” odslikava, sa jedne strane, tu filozofsku, egzistencijalističku težinu ljudskog bitisanja. Teško je biti u svetu gde stvari previše često izmiču principima pravde i zdravog razuma, teško je biti u životu koji je kratak i prolazan. Sa druge strane, ovaj slogan ukazuje i na društveni aspekt, ekonomsku krizu, ali, takođe, i krizu u sferi kulture i pozorišta. Teško je danas biti umetnik. Iskreno govoreći, retko kada je to bilo lako. Progresivni umetnici nikada nisu bili miljenici vlasti, jer je ta vrsta nekonvencionalnog teatra, filma, književnosti, uvek težila da bude kritična i subverzivna. A danas je ceo društveni ambijent orijentisan ka profitu, površnoj zabavi, senzacijama i skandalima... Emisije iz kulture su retkost, a rijaliti programi svakodnevica. Sport zauzima pet puta više prostora u medijima od kulture. Ne kažem da mu treba umanjiti prostor nego da treba ostaviti veći za promociju umetnosti – smatra Jelena Kajgo.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 02.09.2013.
