Izvor: Politika, 04.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nelojalna konkurencija uličnih sajmova
Izdavači se još uvek nisu izjasnili da li im odgovara predlog da se knjige na svim mestima prodaju po istoj ceni
Izdavači, knjižari i distributeri složni su u jednom – da na tržištu knjige vlada haos. Izdavači teško naplaćuju zaradu od prodatih izdanja u knjižarama, knjižare plaćaju visoke kirije i nekada i po godinu dana duguju izdavačima, knjižare nestaju, a distributeri su prinuđeni da ukinu saradnju pojedinim, često velikim knjižarama, zbog neredovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isplate faktura.
Kupcima knjiga, sa druge strane, uglavnom smeta visoka cena knjiga, a onima u unutrašnjosti i pomenuti nedostatak knjižara. Sve su to posledice višegodišnjeg nemara i zapostavljanja problema u ovoj oblasti, a o njihovim stvarnim uzrocima koji nažalost vremenom opstaju ispod površine, razgovarali smo i sa distributerima knjige.
Dva najveća distributera u Srbiji su „Krug komerc” i „Bookbridge d.o.o.” iz Beograda, koji sarađuju sa najviše izdavača, naročito onih malih kojima je potrebna podrška.
Iz razgovora za naš list sa Đorđem Stojanovićem, direktorom „Krug komerca”, kao i sa direktorkom „Bookbridge ” Milkom Vukmiricom, saznajemo da su iskustva distributera vrlo komplikovana, ali i vrlo slična, na neuređenom tržištu knjige (a da mnogo zavise od lične umešnosti distributera da postigne dogovore sa knjižarama oko poštovanja rokova isplate od prodaje knjiga).
Sajmovi knjiga ispred knjižara
Oba sagovornika su na sam nagoveštaj ove teme naglasila „da se o njoj može pričati danima”, a kao jedan od uzroka problema naveli su i neusaglašenost izdavača kada je reč o dogovoru oko jedinstvene maloprodajne cene knjige. Kao drugi veliki problem, oba naša sagovornika izdvajaju takozvane ulične sajmove knjiga koji knjižarama stvaraju nelojalnu konkurenciju.
– Izdavači vode nesolidnu politiku, a neki od njih doslovno zaobilaze knjižare u kojima bi se njihova izdanja prodavala po punoj ceni. Ako izdavač, uz znatne popuste, prodaje svoje knjige na uličnim sajmovima ili u sopstvenoj izdavačkoj kući, postavlja se pitanje čemu onda knjižare? Zbog toga se distributeri i knjižare nalaze u „nebranom grožđu”. Da li su se izdavači nekada složili da nekoj knjižari treba pomoći, da li su se okupili da kažu da treba otvoriti knjižaru u Zaječaru, Kruševcu, Prokuplju, Kraljevu? Umesto toga ulični i drugi sajmovi organizuju se gotovo ispred knjižara, a tu se knjige prodaju bez fiskalnih računa. Inače, knjižar bi za to platio kaznu u iznosu od sto hiljada dinara, kaže Stojanović, dodajući:
– Distributeri i knjižari napravili su udruženje pri Privrednoj komori Beograda sa predlogom Zakona o jedinstvenoj maloprodajnoj ceni knjige, međutim, izdavači se još uvek nisu izjasnili da li im odgovara predlog da se knjige na svim mestima prodaju po istoj ceni. Takav dogovor, međutim, od životnog je interesa, jer bi na taj način bio regulisan i visok knjižarski rabat.
Đorđe Stojanović ukazao je i probleme sa kojima se sreću distributeri kada od knjižara treba da naplate fakture za dostavljene knjige. I, opet, naglašava princip dogovora.
– Izdavači i distributeri trebalo bi da imaju svoje „crne liste” neplatiša, a kada bi ih sistematski poštovali ukinuli bi na tržištu velike dužnike, objasnio je Stojanović.
Loša komisiona prodaja
Milka Vukmirica iz „Bookbridge ” kaže da je stanje na tržištu knjiga u Srbiji loše, ali da se popravlja u odnosu na prethodne tri godine, kao i u odnosu na susedne države Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru i Sloveniju.
Vukmirica, na osnovu svog petogodišnjeg rada, smatra da je greška, između ostalih, i izdavača zato što podržavaju neplaćanje knjižara, kao i komisioni vid prodaje knjiga koji je vrlo loš za knjigu samu.
– Neki izdavači misle da je bolje da njihovi naslovi samo stoje u knjižarama, često na zabačenim policama, nego da zauzimaju mesto u magacinu. S druge strane, dugovanje knjižara nateralo je izdavače na ulične sajmove i prodaju knjiga po parkovima, međutim, iako deo kvalitetnih izdavača ne pristaje na uličnu prodaju, svest kupca vremenom je počela da se usmerava upravo na nju. Sve se to odražava na prodaju u knjižarama. Knjižari, opet, smatraju da će od prodaje imati svoj rabat, a neprodate knjige često vraćaju izdavaču oštećene i prašnjave, sa nalepljenim markicama za zaštitu od krađe. Nekada i ne odjavljuju prodate knjige na vreme, tako da novac izdavača koriste za neke druge namene. Često se dug prema izdavačima gomila godinama, do krajnjih granica, objašnjava Milka Vukmirica.
Prema njenim rečima, za sada, dobra je saradnja sa pojedinim velikim knjižarama stvorena na osnovu dogovora da sledeću isporuku knjiga neće dobiti ukoliko ne plate prethodnu fakturu. Jedinstvenu maloprodajnu cenu knjige, međutim, Vukmirica vidi kao jedan od načina da bude suzbijena nelojalna konkurencija i da bude uspostavljen red na tržištu knjige. Pri tom navodi primere Hrvatske i Slovenije koje se, na osnovu ugovora, pridržavaju jedinstvene cene knjige. Ukoliko neki tamošnji izdavač prekrši takav sporazum, kako kaže naša sagovornica, biva kažnjen tako što se njegova izdanja ne otkupljuju, ili mu biva uskraćena finansijska pomoć u vidu državnog kredita.
Marina Vulićević
[objavljeno: 05/02/2008]
