Izvor: Blic, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki novi cirkus
Neki novi cirkus
Žak Lang je osnivač festivala u Nansiju 1967, vršnjaka Bitefa, i prvak Socijalističke stranke Francuske. Kad je bio ministar kulture, protivnici su ga podsmešljivo nazivali 'ministrom u ružičastom sakou', a mi ostali smatrali ga pravim čovekom na pravom mestu. Jedan od njegovih originalnih poteza jeste osnivanje Fakulteta za cirkus. Ne znam da li mu je to zvaničan naziv. Žakov potez je urodio plodom. Posle francuskih specijaliteta 'novog romana' i 'nove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kuhinje', u zemlji umetnosti rodio se i 'novi cirkus'.
Šta je 'novi cirkus'? Cirkuske veštine, sa francuskim šarmom, francuskom pameću i maštom, stavljene su u službu umetnosti. Nema te cirkuske veštine koja pod šatrom, ili u nekom drugom prostoru, nije podignuta na neki gotovo metafizički nivo.
Jedan novi cirkus je crnohumorna priča ispričana jezikom rekvizite koja sugeriše opasnost. Drugi koristi žongleraj kao apsurdnu igru slučajnosti. U trećem jahači sa dresiranim konjima pričaju poetičnu priču o ljubavi ždrebeta i ždrebice.
Ivan Kralj, mladi poznavalac ovog pokreta, već drugi put sa malo para, mnogo snalažljivosti i entuzijazma priređuje Zagrepčanima Festival novog cirkusa.
Ovih dana gledao sam nekoliko predstava i uverio se da je 'novi cirkus' postao svetski pokret. To je na najvišem nivou dokazao finski cirkus 'Slobodni pad' na čijem čelu je Maksim Komaro, virtuozni žongler kome nema ravnog na svetu po veštini, sa svojim mladim muzičarima i partnerkom. Holanđani Ilke i Marko (cirkus 'Klompa'), s namerom da oduševe decu, oduševljavaju i tate, mame i nas bez dece svojom akrobatikom od koje zastaje dah, kao komični par holandskih seljaka u tipičnim drvenim klompama. Oni oživljavaju poetični svet sela.
Pogađate, vreme je da Bitef idućeg septembra osveži svoj repertoar ovom istinskom novinom, cirkusom koji je u XXI veku postao i umetnost, a ne samo zabavna veština.
Realno
Jedna od danas najživljih rasprava u domaćoj javnosti, tiče se fenomena 'reality showa', posebno fenomena 'Velikog brata' u domaćim uslovima. Mimo pitanja o strategijama 'nominacija' za izbacivanje iz 'kuće', kalkulisanih romansi koje se odvijaju pred našim očima, očekivanih seksualnih hepeninga, primetno oskudnog rečnika učesnika ove parade, beznačajnih razgovora, sveopšte dosade kao zajedničkog imenitelja aktera, stupidnih zadataka koje moraju da obave, kao i pored pitanja o ličnoj motivaciji da se učestvuje u projektu ovakvog tipa, averziji ili simpatijama koje publika pozvana da iskaže, pomalja se jedan novi fenomen.
Ali apartno od kritike koja se rukovodi ukazivanjem na užas totalitarizma i mogućnosti orvelijanske negativne utopije, u programima ovog tipa, sasvim spontano razotkriva se sama struktura savremenih medija. Ni nalik više televiziji koja je trebalo da predstavi svet u njegovoj raznolikosti i bogatstvu, današnji mediji umesto reprezentativne, u potpunosti preuzimaju funkciju kreiranja stvarnosti. Jer šou u čijem je naslovu sadržana reč 'stvarnost', nedvosmisleno operiše kategorijama simulacije, strategijama kalkulacije i instrumentima lažnog, kako bi se dočarao jedan 'pseudo-stvarni' svet, 'kobajagi' život, lažan do svoje neprepoznatljivosti. Jer za potrebe programa, ukućani se lažno zaljubljuju, svađaju se lažno, i lažno se mire. Otuda sasvim logično sledi, da je jedina stvarnost koja je sadržana u 'realiti' programima, istinitost njihove lažne ili 'fejk' prirode.
Izvan svakog moralizatorskog diskursa, fenomen 'realiti' programa, zanimljiv je između ostalog i zato što su neka istraživanja pokazala da se 'Veliki brat' najviše gleda noću, kada 'ukućani' spavaju. Iako mnogi misle da je to u vezi sa iščekivanjem scena eksplicitnog seksa, pre bih rekla da razlog leži u nečem sasvim drugom.
Kako je spavanje jedina aktivnost koja deluje stvarno, i jedini deo dana u kojem nema mesta 'foliranju', noćni život 'ukućana' predstavlja zapravo jedini aspekt stvarnosti i spontanosti, za koje, inače, u savremenim medijima, nema mesta.
|
