Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neke nove ideje
Smatramo da je za očuvanje ugleda manifestacije neophodno da svi izdavači prodaju sopstvenu produkciju, kaže Zoran Hamović
Ono što je novo u ovogodišnjem programu Beogradskog sajma knjiga jeste veće prisustvo izdavača i pisaca iz regiona i bivše Jugoslavije, a novina je i početak rada na dugoročnom planiranju i izvesnoj reorganizaciji naše najveće kulturne manifestacije, stav je Zorana Hamovića, umetničkog direktora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i člana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saveta sajma. Hamović dodaje da se već sada obavljaju intenzivne pripreme sa sledećim počasnim gostom – Italijom, i razmatraju predlozi za zemlje koje će biti počasni gosti narednih godina.
Prema rečima našeg sagovornika, onaj deo programa ovogodišnjeg Sajma knjiga, koji se odnosi na društveni značaj izdavaštva, obuhvatiće razgovore na četiri važne teme koje treba u javnoj debati da pruže pored ostalog i odgovor na pitanje koncepcije i budućeg načina organizovanja ove manifestacije. Među stručnim temama biće ukazano na potrebu uvođenja jedinstvene cene knjige i razvoja knjižarske mreže, a razgovor o inflaciji nekvalitetnih publikacija i ugroženosti izdavačke profesije će dati odgovor na pitanje da li nam je potrebno stručno izdavaštvo ili umnožavanje knjiga bez ikakvih tržišnih prepreka i profesionalne odgovornosti.
– Povodom razgovora o kulturnoj politici u domenu izdavaštva, pozvaćemo ministraa kulture Srbije kao i sekretare za kulturu Vojvodine i gradova – Novog Sada, Niša, Kragujevca i Beograda, i ministre prosvete, nauke i inostranih poslova. Cilj nam je da u tom razgovoru izdavači i predstavnici nadležnih ustanova dođu do saglasnosti oko svrhovitijeg trošenja postojećih sredstava kao i mogućnosti unapređenja uslova za izdavanje kapitalnih projekta, rekao je Hamović, dodajući da se osnivanje Nacionalnog centra za knjigu neprekidno odlaže, a ideja o "Godini knjige", koja bi programski odredila funkcije centra i predstavila ciljeve delovanja, po svemu sudeći ostaje u amanet narednoj postavi u ministarstvu kulture.
– Čini se da bi bilo bolje da projekat nije dobio podršku nadležnih institucija, nego što se ovako nedovoljnom stručnom odgovornošću javno troši i razvodnjava ideja od izuzetnog društvenog značaja, kaže Hamović.
Silom političkih neprilika devedesetih godina napuštena je dobra tradicija sajma kao izlagačke manifestacije. Kako napominje Zoran Hamović, Sajam knjiga treba pre svega da bude profesionalna manifestacija na kojoj se kulturnoj javnosti prikazuje nova godišnja produkcija i priprema nova.
– Iako je kod nas prisutna i publika, to svakako ne bi smelo da bude mesto koje se ničim ne razlikuje od ulične rasprodaje knjiga, koja je sada prisutna svuda oko nas. Tendencija koju bismo, kao Savet, želeli ponovo da sprovedemo i preporučimo onima koji dolaze posle nas jeste da se učvrsti sajamska, a ne pijačna organizacija. Podstaknuti idejama i predlozima naših kolega, a i sami posle dvogodišnjeg rada smatramo da je za očuvanje ugleda manifestacije neophodno da svi izdavači izlažu i prodaju sopstvenu produkciju. Takvo nastojanje svakako ne ukida i prateću knjižarsku prodaju na galeriji Hale 1, kao ni mogućnost prisustva distributera strane knjige, ili zastupnika većeg broja manjih izdavačkih ustanova koji nemaju svoje štandove, objasnio je Hamović i dodao:
– Veoma je važno prisustvo inostranih izdavača. Pošto smo kao malo tržište nedovoljno privlačni, nemamo još uvek dovoljan broj gostujućih zemalja i izdavača da bismo dobili pravu međunarodnu legitimaciju. Buduća politika Saveta može se kretati u tom pravcu da svaki sajam ima određenu temu s ciljem da efikasnije privuče određene strane izdavače, naročito sa anglosaksonskog, francuskog, španskog, nemačkog, arapskog i kineskog govornog područja. Na taj način bismo među drugim svetskim sajmovima izgradili prepoznatljiv imidž.
Među planovima u začetku, koji zahtevaju ozbiljne pripreme za buduće Beogradske sajmove knjiga je i razvoj turističkog aspekta ove kulturne manifestacije.
– Beogradski sajam knjiga posetilo je prošle godine dve stotine hiljada ljudi u periodu od sedam dana. Preko 40 hiljada ljudi je došlo u Beograd, od kojih je gotovo tri hiljade iz inostranstva. To je ogroman potencijal, koji Beogradski sajam i Turistička organizacija Beograda mogu da iskoriste. Među prioritetima je, dakle, jačanje programskog dela sajma odnosno motiva za prisustvo stranih pisaca, predavača, autora stručnih publikacija iz različitih oblasti stvaralaštva posebno iz politike i ekonomije, koji će Beogradski sajam knjiga činiti sve privlačnijim mestom za internacionalnu afirmaciju različitih kulturnih i ekonomskih potencijala, dodao je Hamović.
M. Vulićević
[objavljeno: 16.10.2006.]
