Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negde u starom kraju
Iskreni, otvoreni intervju Radeta Šerbedžije sa Feliksom Pašićem na sceni Srpskog narodnog pozorišta izmamio emocije i aplauze publike
Novi Sad – Žao mi je što nisam malo ranije došao, da uhvatim od tog posebnog duha i atmosfere koja ovde vlada, jer je Pozorje za mene isto što i Dubrovnik ... Dva jedina pozorišna festivala sa posebnom atmosferom. Setio sam se onih lepih vremena kada je sve bilo nekako ljudski toplo, božanstveno... Bili smo zajedno, družili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo se, svi mi, glumci, reditelji, scenografi, bilo je tu Hrvata, Slovenaca, muslimana, svih drugih naroda, i braće Srba... Ali, sve što se dogodilo potom – dogodilo se... Samo, sećanja nam niko ne može uzeti, zar ne?...
Ovakvim razmišljanjem, izrečenim skoro u ponoć između četvrtka i petka, na kraju javnog intervjua na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, glumac Rade Šerbedžija oprostio se od festivalske publike koja je skoro dva sata, netremice, pratila prvo projekciju filma "Kralj Lir – Povratak" reditelja Danila Šerbedžije, a potom i razgovor koji je sa ocem i sinom Šerbedžijam, pozdravljene dugotrajnim aplauzom, vodio pozorišni kritičar Feliks Pašić.
Rade Šerbedžija je na kraju filma, kao evokaciji svih prostora i vremena iz svog života i rada, najvećih uloga i najdražih pozornica na kojima je igrao, i glumaca koji su mu bili uzor, otpevao "Na Debelom brdu u Lici", lirsku baladu, komponovanu na jedno Badnje veče u Londonu. Reči "... jer negde u starom kraju, gde sam rođen ja, nad našom starom kućom zvijezda Danica sja" i "... dok London sja, u meni pustinja...", izazvale su emocije koje su pratile čitav potonji, izuzetno iskren razgovor dvojice starih prijatelja, Radeta i Feliksa.
Na pitanje upućeno Radetovom sinu Danilu da li je to film o ocu ili o glumcu, mladi reditelj je odgovorio da je reč o filmu o ocu-glumcu, a Rade Šerbedžija dodao da su, zajedno, "artista i model". U nizu pitanja bilo je i o naslovu filma u kojem je drama: "Kralj Lir – Povratak". A koja je drama o odlasku?
– O odlasku? Kuda? Nisam o tome nikada razmišljao... Drama o odlasku je postojala u svima nama, to je bila tragedija, moja, tvoja, naša, vaša... Nikada još napisana, rekao je Rade Šerbedžija.
A o svom "beskompromisnom Hamletu", na Dubrovačkim letnjim igrama, Rade Šerbedžija kaže:
– Dubrovnik nije isto što i druge pozornice... Ne želim vređati druge, ali biti u Dubrovniku i tamo raditi predstavu je kao biti pod mikroskopom, zahtevalo je posebnu pažnju i odgovornost... Često sam se pitao, u ratnim vremenima, a govorim iz pozicije glumca, glumca koji je primao u vreme Dubrovačkih letnjih igara ključeve grada, kao najvažnija osoba, važnija od gradonačelnika, dakle iluzija stvarnija od stvarnog života... kako ja, koji sam tamo igrao toliko godina, a rat uđe i razori te, kako odabrati stranu između sedam mojih naroda...? Gde je tu tvoj umetnički kredo i odgovornost?
Na potpitanje konstataciju "imaš odgovornost", Šerbedžija je odgovorio potvrdno, i dodao "... i Hamlet je razmišljao", a onda obrazložio: "Ali hamletovska, moja odluka, nije bila u našim rukama... Jer je sve drugo bilo jače. Na kraju su odjeknule ratne trube, jer one uvek odjekuju na kraju `Hamleta`."
Nešto kasnije, Rade Šerbedžija je, govoreći o dva Kralja Lira, u tumačenju Ljube Tadića i Fabijana Šovagovića, rekao da su to njegova dva uzora u glumi, da je sa obojicom bio prijatelj, a u vreme kada je živeo u Beogradu i sa Ljubom Tadićem je bio veliki prijatelj, "nismo se razdvajali nijednog dana".
Odgovarajući pri kraju razgovora na pitanje gde mu je dom, Rade Šerbedžija je rekao:
– Jednom kada izgubiš dom i postaneš stranac, svugde si stranac. Moj dom je moja familija, a još uvek je jedna celina, u Londonu, u Hrvatskoj, u Beogradu... Moji se toponimi proširuju, ali i sužavaju... Kada stariš, nemaš mnogo vremena da se u životu zezaš. Ono što preporučujem svima jeste da se bave veštinom u ovoj profesiji i da uče strane jezike. Jer, pedeset godina prođe brzo... Naši će unuci ko zna gde studirati, male će biti granice, osim između Zagreba i Beograda... Zato treba dobro naučiti engleski, nemački, francuski, i tada, uz dobar talenat, nema problema.
Kada se i gde vraćaš?, upitao je Feliks Pašić na kraju razgovora.
– Vraćam se, zapravo, kući, u Los Anđeles, na snimanje jedne TV serije, "Munlajt", gde igram glavnog vampira, grizem ženske i muške vratove, odgovorio je Rade Šerbedžija rekavši i da "za kazalište nema vremena, iako radi u projektu teatra `Ulisis` koji je uspeo da se održi već sedam godina."
-------------------------------------------------------------------------
Kuća u Lici
Komentarišući deo filma koji je snimljen u Lici, gde se u kadru vidi i jedna oronula kuća sa velelepnim zelenim, brdovitim pejzažem ispred, Rade Šerbedžija je rekao:
– Nemam vremena da idem sada u Liku. Ali, planiram da u šljiviku, iznad ove nove kuće koja u filmu deluje razrušeno, tamo gde nam je nekada bila stara kuća u koju je udario grom, napravim jednu kuću i pravim rakiju... Jedan ujak mi je umro, a drugi je živ. Brat od strica, Duško, bio je ovde izbeglica, vratio se pre par meseci i pre petnaest dana se obesio. Izvinjavam se na ovoj privatnoj opasci, tek da se upotpuni slika.
Danica Radović
[objavljeno: 02.06.2007.]
