Izvor: Blic, 24.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nega mrtvaca
Nega mrtvaca
Naslov sam pozajmio od Ace Popovića. Tako se zvao jedan od njegovih poslednjih izvedenih komada, a reč je , razume se, bila o jednom drugom mrtvacu koga su, takođe, razvlačili po trgovima i železničkim stanicama, i na kraju ga sahranili u nekom dvorištu.
Odmah pored tog dvorišta nalazi se jedan od boljih izložbenih prostora u prestonici. Beograd i inače oskudeva u galerijama i muzejima. Muzej Grada, recimo, nema čestitu zgradu, Muzej Kinoteke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima neku ruševinu koju nikada neće popraviti. O Narodnom muzeju da i ne govorimo. U Muzeju revolucije ili Muzeju 25. maj ili kako se već zove, od pre nekoliko godina održavaju se , povremeno, Majski i Oktobarski saloni, prošle jeseni izvedena je jedna opera sa Bemusa, mislim da je bilo i tehno-zabava na tom mestu. Socijalistički spoljni izgled zgrade nadoknađuju takvi programi, i to je lepo i normalno.
Pre izvesnog vremena tamo je viđeno i nekoliko izuzetnih konceptualnih dela, u okviru neke od velikih likovnjačkih manifestacija.
A onda je restaurisana crveno-crna koalicija, potpomognuta slabošću, oportunizmom i strahom sadašnje vlasti i njenih, navodno principijelnih, pomagača, izložila telo jednog tiranina. Bio je to visoko konceptualni gest, dostojan kakvog bizarnog izdanja venecijanskog Biejenala. Takav događaj, tu sramotu, glupost, primitivizam i zlodejstvo, Beograd neće uskoro doživeti. Onog mrtvaca, barem, nisu izlagali u izložbenim prostorima. Ponegovali su ga nekako dostojanstvenije. Ovaj, pak, svoj je sramotni život isto tako i okončao, a mogli smo se podsetiti i kako je izgledala vlast crveno-crne koalicije iz devedesetih, i videti na delu kako izgleda i šta proizvodi slabost lažnih demokrata.
Takoreći - poučna blamaža.
Vedra apokalipsa
'Karaula' reditelja Rajka Grlića
Reditelj koji je kao producent potpisao poslednji film nekadašnje velike Jugoslavije ('Virdžina' Srđana Karanovića, l991), Rajko Grlić sada je autorski obeležio prvi zajednički filmski projekt svih nekadašnjih jugo-republika. Bila bi to samo zanimljiva okolnost da film 'Karaula' (godina proizvodnje 2006, trajanje 94 min.) nije delo izuzetnih vrednosti, na tragu njegovih najboljih filmova 'Samo jednom se ljubi' i 'U raljama života'. Po svom čitanom romanu 'Ništa nas ne smije iznenaditi' (beogradsko izdanje kuće 'Lom', 2003) hrvatski mladi pisac Ante Tomić napisao je scenario koji sadrži švejkovsku vizuru mirnodopskih vojničkih dogodovština, a Grlić koji je već pokazao da nije slučajno bio đak praške filmske škole, načinio je gorku, lako satiričnu priču s ukusom vedre apokalipse. Zbivanja u zabačenoj karauli na jugo-albanskoj granici 1987. godine autor boji blagonaklonom humornošću za koju je našao pravu meru.
Pošto je komandir karaule poručnik Pašić zaradio polnu bolest u jednom 'vanbračnom izletu', a lečenje penicilinom zahteva terapiju od tri nedelje, on proglasi vanredno stanje i zabrani izlazak u obližnji grad. Vojnik-lekar koji ga tajno leči, odnosi njegovoj mladoj ženi platu i tu se nešto među njima zaplete. U isto vreme, nestašni vojnik Paunović reši da pešice krene ka Brozovom grobu, što njegovi nadređeni halapljivo prihvate kao mogućnost sopstvene promocije. I sve polako krene nizbrdo, u atmosferi opšteg rasula i moralne obamrlosti koja je zahvatila zajednicu uoči katastrofičkih razaranja.
Bez nepotrebne naknadne pameti i moralističkog presuđivanja Grlić je sigurno gradio ovu gorkohumornu tragediju, a vrsni glumci poput Emira Hahdžihafizbegovića (Pašić), Sergeja Trifunovića (vojnik Paunović), Tonija Gojanovića (poručnikov lečitelj) i Bogdana Diklića (pukovnik 'Bela Orhideja') doslovno blistaju. Izvrsnu fotografiju uradio je Slobodan Trninić ('Virdžina'). Prepuna dvorana Centra 'Sava' s razlogom je ispratila umetnike ovacijama.
