Izvor: Blic, 12.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovršeni ljudi
Nedovršeni ljudi
Pre nekoliko dana žiri Galerije moderne umetnosti 'Out' u Torontu gde je u toku 'Otvoreni oktobarski salon 2003' dodelio je beogradskom kompozitoru i multimedijalnom umetniku Milimiru Draškoviću prvu nagradu za performans 'Iz novog sveta- nedovršena simfonija'. Drašković je muzički deo multimedijalnog rada već predstavio u Etnografskom muzeju tokom bombardovanja Srbije 1999. koje mu je i poslužilo kao inspiracija. Moto o umetnosti kao angažmanu - odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misao da pravi umetnik ne može ostati ravnodušan prema stvarnosti, posvećen samo radu inspirisanom unutrašnjim emocijama i sopstvenim duhovnim bićem - obeležili su ovogodišnji Otvoreni salon. U konkurenciji za nagrade su, između ostalih, bili i umetnici sa protestnim performanisima, poput prazne galerije kao reakcije na ubistvo premijera Zorana Đinđića, ili izloženim praznim platnima kao reakcija na napad Amerike u Iraku.
'Rad pod nazivom ‘Iz novog sveta – nedovršena simfonija’ je audio/video performans/instalacija, nastao specijalno za kanadsku priliku. Performans 'Iz novog sveta' nastao je za vreme bombardovanja kada sam ga i izveo sa Milošem Petrovićem u Etnografskom muzeju u Beogradu. Upravo sam bio završio muziku za antimilitaristički film Zorana Solomuna 'San o letenju'. Uzeo sam temu iz filma i napravio tehno-simfoniju koja se izvodi uz prosipanjem magnetofonske trake. Kasnije pravim i film od tog materijala', kaže za 'Blic' Milimir Drašković čiji bi rad uskoro trebalo da se pojavi na multimedijalnom CD- u 'Vertical Jazz'-a.
'Umetnik zaista mora da reaguje; međutim, ovde, vidim sve je tiho, tišina. Kao da bi o bombardovanju, i ratovanju uopšte, trebalo ćutati. Kad se samo setim kako su se intelektualci utrkivali da se slikaju sa Peterom Handkeom za vreme bombardovanja. Na svu sreću svet nije mali. Ima raznih ljudi. Ima i onih koji o tome stalno govore. Postoje čak i kulturne manifestacije koje se time bave. Takva je i ova u Torontu', kaže Drašković, jedan od onih koji su tokom sedamdesetih godina prošlog veka bili impresionirani umetničkom praksom multimedije.
'Moje iskustvo studiranja kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu govori: ne radi onako kako te uče. Postojao je Studentski kulturni centar gde sam sa nekolicinom istomišljenika mogao da se upoznam sa muzičkim minimalizmom, konceptualizmom i multimedijem, da formiram umetnički stav. Ali još uvek važi pravilo da prvo moraš uspeti u svetu da bi te ovde prepoznali. I dalje važi napadni drugog da bi oprao svoju biografiju, i dalje muzički nestručnjaci štampaju knjige sa netačnim podacima a poneki 'stari partijski vuk' klasične muzike postane i ambasador…I svi su oni još uvek na FMU i obavljaju pedagošku delatnost. Da li će i njih da zakači lustracija ?', smehom završava Drašković razgovor radostan zbog vesti koje su stigle iz Kanade.
M. Pavlović
