Izvor: Politika, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostatak istorijskih sinteza
Okrugli sto o našoj istoriografiji, u organizaciji Gete instituta, „Klija” i lista „Politika”, dragocen je jer je pokrenuo pitanja o stanju u ovoj nauci
Zatvorenost i nekomunikativnost srpske istoriografije, koja se većim delom bavi samo sobom, bez iskoraka u šira uporedno-istorijska istraživanja i poređenja u međunarodnim okvirima, nedostatak većih istorijskih sinteza, uticaj ideologije i politike na istorijsku nauku, pitanje odgovornosti istoričara, kao i šteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju istorijskoj nauci pričinjavaju različiti stereotipi, samo su neka od pitanja o kojima je bilo reči juče na okruglom stolu „Interpretacija ili revizija”, povodom knjige Holma Zundhausena „Istorija Srbije od 19. do 21. veka”.
Susret najistaknutijih srpskih istoričara upriličili su Gete institut, izdavačka kuća „Klio”, koja je objavila knjigu (odličan prevod Tomislava Bekića), i list „Politika”.
U prepunoj sali Gete instituta u Beogradu, u razgovoru su učestvovali: Latinka Perović, Čedomir Antić, Miloš Ković, Jovo Bakić, Slobodan Marković, Mile Bjelajac, Nikola Samardžić, Radoš Ljušić, Predrag J. Marković, Milan St. Protić, Ana Stolić, Milan Ristović, Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Mira Radojević i Radmila Radić, složivši se u načelu oko toga da je Zundhausenova knjiga, uz neke zamerke oko korišćenja izvora i preuzimanja nekih od utvrđenih stereotipa o srpskom narodu, ipak dobar povod za razgovor o stanju u srpskoj istoriografiji, kao i raspravu koja izostaje već duže vreme. Ovo je bio povod i za razmenu mišljenja o tome koliko smo i sami doprineli načinu na koji nas drugi vide, kao i o tome kakvu mi sliku o sebi pružamo svetu. Prilika je bila da se, kako je istakao Radoš Ljušić, zamislimo nad tim zašto još uvek nema tačnih statističkih podataka o broju srpskih žrtava u prethodnim svetskim ratovima, i zašto smo zaglibljeni u istorijske sudove koji su bili politički govori jednog vremena.
Povodom dela razgovora koji je vodio u analizu današnjeg stanja srpske istoriografije, Radmila Radić je napomenula da gotovo da ne postoje kritički tekstovi, da je očigledno odsustvo polemike a da je arhivska građa, koja bi bila dragocena za neka istraživanja, još uvek ili nedostupna ili nesređena.
U pogledu same Zundhausenove knjige, čije je odsustvo u toku razgovora bilo često upadljivo zbog stvari koje bi kao autor mogao da razjasni, većina učesnika u raspravi bila je složna da ovo delo pruža sređeniji uvid u 19. nego u 20. vek. Obično je, kako je primećeno, Zundhausen pravio greške ili se pozivao na zamagljene izvore u onim periodima koji ni u našoj istoriografiji nisu dovoljno razjašnjeni. Takođe, istoričari su bili saglasni i u tome da nacionalna ideja nije karakteristična samo za srpski narod, po jednom od uvreženih stereotipa, već je to bila ideja vodilja većine evropskih naroda u 19. veku. Posebno je o ovome govorio i Milan St. Protić, koji je ukazao i na to „da knjiga Holma Zundhausena nije ni nova niti vrhunska u svom tretiranju srpske istorije, a da je upravo naša nacionalna greška što smo se usled isključivog bavljenja sobom upleli u zamku stereotipa, iz kojih nas može izvući samo komunikativnost mlađih naučnika”.
Slobodan Marković je primetio da o Srbima postoje negativni i pozitivni stereotipi, kao razbojnika, i kao branilaca od nasrtaja osvajača, a da su u Zundhausenovom delu, kojem se ne može osporiti multidisciplinarnost, prisutni i jedan i drugi diskurs. Miloš Ković ukazao je na neophodnost odvajanja istoriografije od publicistike, kroz istinsko razumevanje, a zatim i vrednovanje događaja, a bez olako datih odgovora. O važnosti razgraničenja istorijske nauke od političkog, „orijentalističkog” ili „hladnoratovskog” diskursa govorio je sociolog Jovo Bakić, dok je Predrag J. Marković ukazao na važnost komparativnog i međunarodnog pristupa u istorijskim sintezama. Ipak je neizbežno da istoriografija bude subjektivna, da sadrži određeni sud, a veština istoričara je u tome da sagleda uspone i padove jedne nacije, da izbegne manihejska crno-bela viđenja i istorijsku mitologiju, takođe je jedan od zaključaka jučerašnjeg skupa.
Istoričari će imati još jednu priliku da se okupe povodom ove knjige, kada njen autor, Holm Zundhausen, u aprilu bude gost Beograda.
M. Vulićević
[objavljeno: 21/02/2009]
