Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedopustivih 0,62 odsto za kulturu
Ako prihvatimo sugestiju vlasti – da kultura nije važna, pretvorićemo se u društvo potrošača, kaže Duško Paunković, govoreći o budžetu koji se izdvaja za tu oblast
Krajem svake godine, u vreme krojenja budžeta za sledeću, ista je situacija. Ministarstvo kulture uvek se nada povećanju dela budžeta koji će biti izdvojen za oblast kulture. Nadaju se i ustanove kulture, i nacionalni savet za kulturu, i umetnici, možda, i publika... Te se nade nekako nikada ne ostvare. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako sada stvari stoje neće ni u 2013.
Ako računovodstvenu gimnastiku ostavimo po strani, koliko god da ima novca u državnoj kasi izdvojiti svega 0,62 odsto od te sume za kulturu deluje mizerno. Jer međunarodni standard iznosi oko 2,4 odsto, o čemu je nedavno govorio i ministar za kulturu Bratislav Petković, pominjući još jedan podatak: Crna Gora premašuje i to i izdvaja 2,5 odsto, kao i Makedonija. Hrvatska odvaja preko dva posto.
Nacionalni savet za kulturu javno se izjasnio. Predloženi budžet za kulturu je nedopustivo mali. Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan. U najmanju ruku četiri puta manje odgovoran.
Prema mišljenju Duška Paunkovića, predsednika ovog tela, kada predlaže budžet od 0,62 procenta, vlast građanima šalje jasnu poruku: kultura nije važna, bez kulture se može, prvo treba podmiriti sve ostale potrebe, a ukoliko nešto ostane onda se ti ostaci mogu prepustiti kulturi.
– Kultura, međutim, jeste važna. Civilizacija je pre svega kultura – ono što ostaje posle svakog pokolenja. Ne treba zaboraviti da su i sama politika, i privreda, i pravo, i vera, i nauka, i obrazovanje zapravo proizvodi kulture. Ukoliko prihvatimo sugestiju vlasti – da kultura nije važna, pretvorićemo se u društvo potrošača, u najgorem smislu te reči. A to se ne sme dozvoliti. Sticanje svesti o sebi preko sopstvene kulture – to je put do nacionalnog samopoštovanja. Što pre nadležne strukture to shvate, pre će se steći uslovi za reviziju prioriteta, kako na idejnom planu, tako i na planu finansijske podrške – kaže Paunković.
Stalno smanjivanje budžeta za kulturu potencijalno znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture. I to nikoga ne zabrinjava. Akademik Isidora Žebeljan, član Nacionalnog saveta za kulturu, slaže se sa Paunkovićem i oštra je u oceni situacije koja traje predugo.
– Odnos vlasti prema kulturi (i to ne samo kada su finansije u pitanju) govori o potpunoj beslovesti političara u vezi sa opstankom naroda koji živi na ovom prostoru. Čovek se sastoji od tela i duha i ako je duh unakažen, nisu dovoljne ni sve pare ovog sveta da bi se povratio. Takav čovek je primitivan, neobrazovan, nesposoban, lažljiv, nemoralan, neprijatan i nevoljen. Narodi kojima je kultura zapuštena, uništena, zagađena, zatrovana, kao što je sada naša, nestaju, izumiru – o tome govori celokupna istorija civilizacije. Ali naši političari ne razmišljaju o tome, njima je važan lični opstanak i ništa ih drugo nikada neće ni zanimati.
Kako dodaje akademik Dušan Otašević, član istog tela, ako nema kvalitetne kulture, nema ni identiteta jedne zemlje. To je poznato, ali izgleda da u našoj sredini nije baš najbolje shvaćeno.
– Svako ko se nalazi u ovoj oblasti na bilo koji način, čak i ako je potrošač, vidi da smo pali na niske grane. Verujte mi, ne idemo u dobrom pravcu. Sport je, eto, konačno shvaćen ozbiljno i u njega se ulaže, istina i tu skromno. I to se desetostruko vraća. U kulturu ne ulažemo, pa nam se neće ništa ni vratiti. Kad se setim brojnih predizbornih kapanja dođem do zaključka da kulture tu i nema, da je potpuno nevažna i da se ne pominje.
I na kraju, reč ministarstva. Iako još uvek nisu mogli da govore o tome za šta tačno neće biti para u narednoj godini, jer budžet još nije usvojen pa sredstva zvanično nisu opredeljena, najavljeno je nedavno da zbog nedostatka novca, možda neće biti moguće potpuno rekonstruisati Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Za revitalizovanje zgrada pomenuta dva muzeja planirano je da se u naredne tri godine potroši 1,9 milijardi dinara, odnosno milijardu i dvesta miliona za Narodni muzej i sedamsto miliona dinara za MSU. Treba li napomenuti da su oba zdanja zatvorena već skoro deceniju...
Milica Dimitrijević
objavljeno: 19.11.2012.
