Izvor: Blic, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću da kultura bude prosjak
Glumac sam koji se na određeno vreme prihvatio ministarskog posla, a ne ministar za kulturu koji će se iz hobija baviti glumom. Dakle, ne dolazi u pitanje to da ću se predano baviti svojim poslom. U svom matičnom pozorištu, JDP-u, i na drugim scenama trenutno igram 12 predstava i, što se mene tiče, daću sve od sebe da ostanu tzv. žive predstave.
Gluma mi je mnogo važnija od politike, a to sam rekao i predsedniku Tadiću, čoveku koji me je predložio - rekao je na početku razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic" Voja Brajović, poznati glumac i odskora ministar kulture u Vladi Republike Srbije.
I šta će prvo ministar Voja Brajović
da uradi?
- Ako izuzmemo pitanje odela koja gotovo da nemam, jer ih ne nosim, prvo sam već uradio tokom primopredaje. Ljudima iz ministarstva koji su u tom trenutku bili tu rekao sam da je moje opredeljenje negovanje realnog optimizma i nade, ne samo kada je reč o ljudima koji rade u kulturi i umetnicima, nego i svima ostalim. Viši civilizacijski standard! Nijednog trenutka se, za sada, nisam osvrnuo na nešto što je negativno, ni govorio o tome da li ću prvo tražiti reviziju budžeta i slično. Neću ništa prihvatiti da potpišem dok stvari ne budu čiste i dok se stari dugovi ne izravnaju. Da se razumemo, nisam nikakav revizor ni finansijski inspektor. A Ministarstvo kulture ne treba da bude uprava, nego servis za kreativne pojedince pre svega, ali i za kulturne ustanove.
Rekli ste da biste da razdvojite Ministarstvo kulture i informacija?
- Predložiću. Mislim da bi to bilo dobro i za jedne i za druge.
Pretpostavka je da ćete dunuti vetar u jedra kinematografije i teatra, a šta će se dešavati sa ostalim oblastima?
- U nekim zemljama postoje odvojena ministarstva za scenu i spektakl (pozorište, film, muzika) i za zaštitu spomenika, muzeje, galerije, likovnu umetnost...
To ovde nije slučaj, a primerice, u Srbiji je u toku ozbiljna rekonstrukcija više muzeja i spomenika?
- Uveren sam da postoje kompetentni ljudi koji će pomoći i u tim oblastima. Pomenuli ste pretpostavku da ću dunuti vetar u jedra kinematografije. To je najmlađa i najmodernija umetnost koju treba posebno negovati, tim pre što naši stvaraoci u toj oblasti evidentno imaju ozbiljne uspehe. Ona ima, ako hoćete, i diplomatsku misiju, način je borbe protiv niskog nivoa nekih TV ostvarenja u kojima sam, ne bežim od toga, zarad egzistencije i sam učestvovao. Nema dileme da kinematografija zavređuje posebnu pažnju.
Pitanje spomenika na Kosovu?
- Ne znam kakva će biti sudbina Kosova. Možda će Vlada i pasti. Videćemo šta će se sve dešavati. Ali šta god da se desi, moje skromno mišljenje je da ti spomenici na Kosovu jesu spomenici srpske kulture. Tu postoji sad neka začkoljica da oni budu zaštićeni kao kulturni spomenici Kosova. Ali oni su spomenici srpske kulture na Kosovu. Kao, recimo, Hilandar u Grčkoj. A naravno da treba da budu zaštićeni po svetskim standardima.
Zakon o kinematografiji? Zakon o pozorištu?
- Kako sam čuo, ti zakoni postoje, čuče tamo negde i ne mogu biti doneti jer nije donet zakon o radu.
Šta ćete pokušati da promenite?
- Neću ni da se osvrćem na to da li je kultura prosjak pred vratima raznoraznih državnih kancelarija. Hoću da se baci svetlo na njeno bogatstvo! Ljudi koji rade u kulturi, umetnici, manje-više su siromašni nepriznati u svojoj sredini upravo zbog poremećenog sistema vrednosti; ali kultura nam je plodna i bogata. Pa pogledajte samo ono što se dešavalo ovih dana: uspeh „Ateljea 212" u Rijeci, pobeda na „Evrosongu", evropska nagrada Biljani Srbljanović, uspeh filma „Klopka" na Berlinskom festivalu, Mrđan Bajić na Bijenalu u Veneciji, Kusturičin „Zavet" u Kanu... Sem sporta, o kom segmentu još možemo na taj način razgovarati?! Svakim danom imamo potvrdu da smo u kulturi bogati. To je najbolja moguća afirmacija. I neću da se kultura tretira kao prosjak!
Ima i onih koji kažu da ste postali ministar jer maestralno igrate Frojda u predstavi „Posetilac", a ovoj naciji je neophodna njegova pomoć i analiza...
- Opet je na delu dar za humor. Ali, bez sve šale, Frojd kao veliki i briljantan um XX veka u svojoj 83. godini, kada nacionalsocijalizam počinje da ga proganja, kaže: „Da me nacisti nisu podsetili, ja bih zaboravio da sam Jevrejin." Prosto da čovek ne može da pojmi sav užas i besmisao činjenice da neko može biti proganjan samo zato što je Srbin, Jevrejin ili pripadnik ma koje druge nacije. Odrastao sam u porodici koja nikad nije imala ta opterećenja. Moj otac je bio proganjan kao politička opasnost, izmišljena, naravno, ali ni moj brat ni ja nismo vaspitavani da sad zbog toga budemo protiv nekoga, da mrzimo, osuđujemo.
Kultura, po definiciji, takve stvari prevazilazi, nadvladava.
