Izvor: Blic, 22.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo više da se selimo
Nećemo više da se selimo
Branko Babović - glumac Narodnog pozorišta iz Prištine, čija je najnovija kreacija lik Đure u 'Policijskoj stanici' ( komediji koja je obišla svet, stigla do Australije, trenutno ima svoju mini minutažu na TV Pink) i predsednik sindikata - šokiran je nečijom idejom da sad treba da se seli u Prokuplje.
'Nije ovo samo moje mišljenje' - kaže za 'Blic' - 'već stav celokupnog ansambla. Većina nas je već četiri godine u Beogradu. Snalazimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se, radimo, unajmili smo stanove, decu u školu upisali. Nije li naše osnovno ljudsko pravo da sami odlučujemo o svojoj sudbini, a ne da nam neko kroji kapu bez našeg znanja?'
Srpska drama u Narodnom pozorištu u Prištini nekada je funkcionisala uporedo sa albanskom. Sada u Pozorištu više nema nijednog srpskog glumca. U potrazi za poslom i publikom, 90 odsto ansambla je prešlo u Beograd. Glumci rade kojekuda: neki uskaču u predstave Narodnog pozorišta, Ateljea 212, teatra 'Slavija', pozorišta 'Puž'..., neki prave i svoje komade, kao što je Babović. Ukupno ih je osamnaest. Babović je, na primer, član neformalne grupe koju čine još Bane Vidaković, Saša Pantić, Ranko Goranović i Mirsad Šabović.
- Potpuno smo nezavisni, sami sebe finansiramo, uz medijsku podršku TV Pink i Grand šou programa. I ne tražimo ništa ni od koga, osim da nam se da scena, a to nije problem. Ima ih i praznih, godinama, na primer u Studentskom gradu ili domovima kultura. Nama glumcima samo je važno da budemo u žiži zbivanja. A gostovati možemo svuda. Sa 'Policijskom stanicom', bili smo na Kosmetu i tamo gde niko pre nas kročio nije. I u Prokuplje bismo išli, što da ne, ali ne da tamo bude stalna scena narodnog pozorišta iz Prištine. Dosta je bilo seljakanja.
Babović pretpostavlja da ideja da se sele u Prokuplje, gde bi mogli da dobiju na korišćenje jednu opštinsku zgradu, potekla od upravnika Srpske drame iz Prištine, Radosava Stojanovića, a posle njegovog susreta sa Ljiljanom Šop, zamenikom ministra kulture i medija, Dragana Kojadinovića. Sa glumcima, međutim, o tome niko nije razgovarao.
- Pa mi smo ljudi, nismo lutke pa da nas premeštaju kako kome padne na pamet. Zato ćemo u borbi za naša ljudska prava, ako treba, ići do suda u Strazburu. Lako je Stojanoviću, ima platu 30.000 dinara, a mi smo godinama na minimalcu od 4.600 i moramo da radimo. Treba li iz štampe da saznajemo šta nam se priprema? Pokušavali smo i ranije da dođemo do ministra kulture, Branislava Lečića - ima on gomilu mojih dopisa - ali nikad nije imao vremena da nas primi. Ogorčeni smo i više nikome ne verujemo. Trenutno pokušavamo da preko predsednika našeg granskog sindikata Slobodana Bode Ninkovića dođemo do Kojadinovića, jer Ministarstvo ima obavezu da nas 'udomi'. Skeptičan sam.
O eventualnom povratku u prištinsko Narodno pozorište, niko od članova srpskog ansambla ne razmišlja.
- Govorimo otvorenih karata. Pre neki dan sam bio u Prištini. U mom stanu je auto škola! Na žalost, u Prištini više nemamo za koga da igramo. Nije ni ranije bilo šanse da se vratimo, ali političari su nas zamajavali. Sad je svima jasno da smo mi žrtve politike. I, molim vas, napišite da mi ne otimamo ništa Beograđanima, samo hoćemo da plasiramo svoj rad i talenat. A prvi sledeći put kad budemo gostovali na Kosmetu, vodimo vas sa ekipom, da vidite koliko je to sve tamo potresno, uz svu muku publika ipak ima duha - uspeva da se smeje našoj glumačkoj parodiji koja se njihovog života tiče. M. Marjanović
