Izvor: Blic, 10.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće više da čeka zvezde
Neće više da čeka zvezde
Film Denija Arkana iz 1986, 'Propast američkog carstva' učinio ga je poznatim u rodnom Kvebeku. Njegov najnoviji film, 'Invazije varvara', koji nastavlja priče likova iz 'Propasti' 17 godina kasnije, takođe je naveo novinare da još jednom 'naoštre' pera na temu šta Arkan misli o budućnosti Kvebeka u eri globalizacije. Jedini preostali Kvebečanin koji izgleda sasvim nezainteresovano za lokalnu debatu povodom filma jeste sam reditelj: 'Možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u filmu ima poruka za moje sugrađane, stvarno ne znam,' kaže on, 'ali ja ne želim da razmišljam o sebi na tako ozbiljan način i nije na meni da o tome pričam.'
Ono o čemu Arkan želi da govori jeste internacionalizam – čak i ako je njegova vizija današnjeg stanja stvari, u najmanju ruku apokaliptična.
'Nalazimo se na kraju onoga što se naziva zapadno-evropskom civilizacijom; civilizacijom koja je započela sa renesansom a okončala se u severnoj Americi, u SAD. Nismo u smrtnoj opasnosti – pretnja nuklearnog rata je nestala – ali i dalje će biti čarki i malih ratova koji će se voditi u nedogled. Krećemo se unazad, ka srednjem veku – borimo se protiv nevernika muslimana. Ali, s druge strane, i muslimani za nas misle da smo nevernici. Sve zavisi na kojoj ste strani ograde', kaže Arkan.
Sve te velike ideje vešto su utkane u film kroz jednu intimnu i emotivno pristupačnu priču o smrti, prijateljstvu i sukobu generacija. Arkan, koji je nedavno izgubio oba roditelja, nekoliko godina je pokušavao da napiše film o čoveku koji se suočava sa sopstvenom smrću.
'U suštini, to je priča o starenju. U jednom trenutku naših života svi ćemo se suočiti sa tim. Ali nikako nisam mogao da dođem do scenarija koji će biti dovoljno živahan i zabavan. Onda sam pomislio da će mi, ukoliko se vratim istim likovima iz ‘Propasti’, to omogućiti da napišem priču sa većom lakoćom i ironijom.'
Kanadskoj inteligenciji izgleda da je najviše zasmetao lik mlade heroinske zavisnice Natali.
'Kakav je to način da Arkan jednoj narkomanki poverava zavet tihog revolucionarnog nacionalizma?' pitao se jedan kritičar.
'Taj lik zasnovan je na jednoj mojoj dobroj prijateljici. Možete imati porok a opet zadržati pristojan način života. Suviše često u američkim filmovima dileri i narkomani su crnci koji žive u opasnim delovima grada. OK, ali ja znam za neke iz centra Menhetna koji ne idu čak u Harlem po svoju dozu. Nju im na vrata donosi fino obučeni i uglađeni momak koji bez problema prolazi pored vratara na ulazu u zgradu' kaže Arkan.
Film 'Invazije varvara' bio je veliki hit, kako u Kvebeku tako i na evropskom kontinentu i nedavno je doneo Arkanu 'Oskara' za najbolji strani film. Izgleda da se nakon neuspešnog izleta u visokobudžetne vode, kada je njegov poslednji film 'Slava' očajno prošao i kod publike i kod kritičara, Kanađanin vratio nešto umerenijoj produkciji.
'Godinama sam čekao na pristanak velikih imena da bi moj projekat ugledao svetlost dana. A onda sam se upitao, ‘Da li zaista želim da traćim vreme čekajući da se neka starleta udostoji da mi kaže da ili ne? Više ne – vratiću se u Montreal da snimam jeftinije filmove, onako kako ja hoću', zaključuje Arkan. M. K.
