Izvor: Blic, 07.Mar.2012, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebriga države za srpski jezik
„Kod nas je srpski kao strani jezik zapuštena oblast i niko se time ozbiljno ne bavi“, odgovor je koji je „Blic“ dobio od desetak sagovornika. Hrvatska, Bosna i Hercegovina, a sada i Crna Gora daleko su agresivnije u promociji svojih jezika u Evropi. Zato i ne čudi što je broj srpskih lektorata sve manji, a recimo hrvatskih - sve veći.
Jako je važna podrška države kako bi se lektorati širili, ističe Vesna Krajišnik, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dodatan problem je, kako kaže, jer je trebalo praktično jedan zajednički jezik podeliti na četiri - srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski.
- Neke lektorate smo izgubili, jer to nije išlo po pravilima deobe imovine. I tako, dok se Srbija snašla, Hrvati su na mnogim evropskim fakultetima otvorili svoje lektorate - kaže Krajišnik.
Do toga je dovela na prvom mestu nebriga Ministarstva prosvete i Ministarstva spoljnih poslova, i njihova nezainteresovanost za tu vrstu promocije u inostranstvu - smatra Jasmina Dražić iz Centra za srpski kao strani jezik pri Univerzitetu u Novom Sadu.
- Broj profesora srpskog iz Novog Sada u lektoratima po Evropi može da se nabroji na prste jedne ruke. A to je stvar odnosa politike države prema pitanju jezika. Hrvati, na primer, računaju na državu i kada je reč o finansijama, literaturi, priručnicima - navodi naša sagovornica.
Dražićeva ističe da je preuzimanje nekadašnjih objedinjenih lektorata stvar šire društvenopolitičke priče. Taj problem su pokušavali da reše na nivou pokrajine, ali nisu uspeli da dobiju ni konačan popis lektorata u Evropi.
