Izvor: Blic, 23.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne zabijajmo glave u pesak
Ne zabijajmo glave u pesak
Nedavno održan Drugi festival srpskog filma u Parizu - ispraćen gotovo oprečnim informacijama kao i komentarima učesnika i posmatrača - ustalasao je javnost. Po jednima (o čemu je 'Blic' juče pisao) bio je to skandal zbog tehničkih propusta, praznih sala, filmova prikazivanih bez titla, organizatorskih propusta...
Po drugima, uspešna manifestacija održana na prestižnoj lokaciji i uz dobru reklamu koja je zainteresovala francuske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medije, publiku, kritiku... Tim povodom Želimir Žilnik, poznati filmski autor koji je prisustvovao festivalu na kome je upriličena i retrospektiva njegovog stvaralaštva, javio se 'Blicu'.
'Kod nas se histerično reaguje na sve i svašta. Vidim, Paskaljoni (Goran Paskaljević, pr.nov.) je skeptičan povodom selekcije prikazanih filmova. Hoće da kaže da Pavlovićeva 'Zaseda', Petrovićev 'Tri', 'Ko to tamo peva' ili 'Rani radovi' nisu svarljivi publici, ako nema njega ili Filmskog centra Srbije, da daju objašnjenja... Bilo bi komično da nije opasno. Jer: suludo je da naši antologijski filmovi, koji su temelj ove kulture, već odavno nisu od Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije unapred opremljeni, sa perfektnim kopijama za prikazivanje na francuskom, engleskom, nemačkom, španskom i ruskom govornom području. Pitajte u Beogradu 'Gete institut' da li Hercog, Venders ili iz Francuske Godar i Šabrol jurcaju po podrumima svoje filmove i sami ih titluju. Dakle, IMAMO SKANDAL, ali ne zabijajmo glavu u pesak! Skandalozno je kako se ustanove koje troše debele budžetske pare odnose prema našoj filmskoj baštini. Svinjarija je da Kinoteka iz Beograda pošalje moj film 'Rani radovi' u Pariz sa engleskim titlovima! Najveća graja oko pariske revije se ne diže zbog prospusta organizatora koji su mali u odnosu na zanimanje i oduševljenje i mlađih i starijih posetilaca. Graju dižu lobisti i agresivne, alave kolege koji su otimali najveće zalogaje love i od Slobe i od Kojadina danas. I koji, uglavnom, proizvode smeće. Prosto je proveriti ovo što kažem: objavite ono što se krije kao imena doušnika UDBE: ko je sve uzimao i koliko love za film u poslednjih dvadeset godina i kakve je rezultate pokazao...
Dakle, ova halabuka je u funkciji da se mladim, neiskusnim, a radoznalim i dobronamernim našim intelektualcima po svetu pripreti prstom da nema da mrdaju ako za to ne da odobrenje Filmska familija iz Čika Ljubine ulice...Da ne govorim kako naše parazite nervira činjenica da Aleksandar (Aleksandar Todorović, organizator festivala) i društvo daleko najveći deo novca nabavlja u Francuskoj i...
Vi, dakle, mislite da bi ovu reviju trebalo podržati...
- Svakako. Filmski centar Srbije deset puta gore je, bar do sada, predstavljao našu kinematografiju nego ova pariska revija. Stablo srpskog filma je danas trulo iznutra: najvećim parama se iz budžeta dotiraju takozvani komercijalni filmovi. Populistički. To vam je kao da bolesnog od gojaznosti i debljine tretirate hamburgerima... Dajte, jednom, vi što se ne skidate sa bilborda i televizijske reklame, što punite sale, što vas prima i Sloba i Koštunica i što ni kod Tita niste kasnili, dajte, lupite šakom o sto, platite neki projekat iz sopstvenog buđelara ili zarade, ne drpajući bedi iz džepova - skinuću vam kapu!
T. Nježić
