Izvor: Blic, 01.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne volim mikrofone
Ne volim mikrofone
U nedelju uveče u sali Kolarčevog univerziteta, nakon jučerašnjeg koncerta sa Beogradskom filharmonijom, solo koncertom predstavlja se Oleg Majzenberg, austrijski pijanista ruskog porekla, programom kompletno popunjenim Skrjabinom, Šostakovičem i Prokofjevom.
Iza vašeg imena danas stoji - Austrija, a mogla je da bude i Rusija ili čak Moldavija. Zašto ste emigrirali 1981. iz tadašnjeg SSSR u Beč, iz profesionalnih (muzičkih), ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili političkih razloga?
- Rekao bih da je to bilo zbog svega što ste nabrojali. Na prvom mestu je ipak bio politički čin. Bio je to nepodnošljiv režim. Drugo, Jevrejin sam i nisam se osećao dobro zbog antisemitizma koji je postojao. Na kraju, otišao sam iz profesionalnih razloga - nisam mogao da napredujem u karijeri. Politika je uticala na umetnost u lošem smislu. Bilo je zabranjenih autora i dela. Na primer, simfoničari su bili zabranjeni. Bili su predstavljani kao 'zapadni reakcionari'. Ni na domaće autore poput Prokofjeva i Šostakoviča vlast nije gledala blagonaklonije. Nije bilo razlike - sovjetski sistem bio je policijskog tipa ravnomerno rasprostranjen po svakom deliću teritorije.
Živeli ste na Istoku gde je umetnik bio 'državni', uljuljkan u udobnosti bez političkog mišljenja, a došli ste na Zapad gde je tržište regulator svega. Kakvo je danas vaše mišljenje, šta je bolje za klasičnu muziku?
- Mislim da je ondašnji sistem totalitarne vladavine imao dobar uticaj kad je reč o obrazovanju. Bilo je jakih pedagoga, surih profesionalaca. Naravno, sve je to bilo ideološki obojeno jer je SSSR morao biti na prvom mestu, ali, studiranje je bilo produktivno. Nakon perioda obrazovanja, kad postaneš muzičar bolje je biti na tržištu, boriti se sa tržištem konkurencije. Moraš uporediti svoje sposobnosti sa drugima, moraš biti otvoren.
Kakve su vaše diskografske reference, da li vas tržište privlači?
- Ne, nije mi cilj puka diskografija, broj diskova koje ću snimiti. Ne volim mikrofon na sceni. Retko izdajem diskove. U slučaju diska 'Dvanaest kompozicija - dvanaest kompozitora', polovinom devedesetih, želeo sam da snimim koncert u Vijena koncert holu. Solo ili sa orkestrom, šta je bolje za pijanistu?
- Naravno, solo, imam više vremena za sebe, da uđem u raspoloženje i uspostavim kontrolu komunikacije s publikom, sa akustikom, sa samim sobom… Dakle, ima više slobode nego kad se svira sa orkestrom. Ali, sviranje sa orkestrom ima takođe svoje dobre strane: zvuk je mnogo moćniji što je veće uživanje za publiku. M. Pavlović
