Izvor: Politika, 06.Avg.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne može se davati svima pomalo
Ministarstvo kulture pokušalo da deluje, ali nije dobilo odgovarajuću podršku Ministarstva finansija
Stupajući pre deset meseci na mesto v. d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić je naglašavao da će njegov prvi korak biti podizanje umetničkog nivoa kuće. I Savić se spominje ovih dana u kulturnoj čaršiji kao potencijalni kandidat za mesto ministra kulture. Sa Dejanom Savićem razgovarali smo o sezoni koja je iza nas, novim planovima, ali i aktuelnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problemima u srpskoj kulturi.
Koji su rezultati nacionalnog teatra na kraju sezone?
Narodno pozorište je oživelo i ponovo preuzelo primat na umetničkoj sceni u sva tri sektora. To je posebno teško ostvariti u dramskom sektoru gde imamo jaku konkurenciju. Međutim, kada je reč o ansamblu Opere i Baleta, rekao bih da se nismo uspavali činjenicom da smo jedina kuća kada su u pitanju ove dve grane umetnosti. Napravili smo iskorak povodom obeležavanja jubileja Milanskog edikta dramom „Konstantin”, odnosno predstavama „Aida” i „Trubadur”, koje smo izveli u godini Verdija. Na jesen nas čekaju nove premijere i dve značajne manifestacije, pre svega premijera opere „Inhocsigno” („Pod ovim znakom”). Budući da je ovo i Vagnerova godina, posle 36 sezona imaćemo premijeru njegovog dela „Leteći Holanđanin” na našoj sceni. Ansambl Drame priprema se za obeležavanje stote godišnjice od Prvog svetskog rata. Tim povodom biće izvedena Jakovljevićeva „Srpska trilogija”, zatim Dimina „Dama sa kamelijama” i druga dramska dela, i, naravno, balet „Krcko Oraščić”, koji nam je nedostajao na repertoaru da bi se formirao korpus klasičnog baleta.
Šta smatrate gorućim problemima u srpskoj kulturi?
Više od 30 godina sam u srpskoj kulturi. Karijeru sam gradio sam, najčešće u inostranstvu, ne oslanjajući se na državne donacije i pomoć. Taj model primenjujem i kada je nacionalni teatar u pitanju. Moramo da budemo svesni činjenice da za kulturu nikada neće biti dovoljno novca, i ako smo tu dilemu razrešili, onda nam je potpuno jasno da moramo ili da se predamo ili da se borimo. Kada govorimo o kulturi, prvi nedostatak jeste ono što je ovo Ministarstvo kulture pokušalo da ispravi, ali nije dobilo odgovarajuću podršku Ministarstva finansija, a to je da se izdvajanje za kulturu poveća na evropski minimum od jedan posto. Drugi problem naše kulturne politike jeste nedostatak prioriteta. Ne može se davati svima pomalo pa na kraju niko ne dobije ništa. I treći problem je okoštalo razmišljanje o tome kako povezati državni i privatni sektor i obezbediti sredstava. Kada mi kažu saradnici da nema dovoljno sredstava za produkciju, insistiram da povećamo prihod na blagajni, kada nemamo dovoljno novca za druge segmente nastojimo da dobijemo pomoć od sponzora. U trećoj varijanti pravimo koprodukcije, pa tu uštedimo.
Kada je, po vašem mišljenju, Ministarstvo kulture najbolje funkcionisalo?
Nisam sklon da upoređujem ni rad ministara ni upravnika. Ono što bih voleo jeste da kultura ostane kao posebno ministarstvo, da i dalje ima ministra svoje oblasti i da bude važan faktor u srpskoj vladi.
Koliko je politička pripadnost važna pri izboru ministra kulture?
Nisam ljubitelj političkih dominacija ni u jednom od ministarstava koja nisu od suštinskih elemenata za funkcionisanje države. To mogu da razumem kada je u pitanju vojska, policija, ekonomija, a u ostalim varijantama bi na tim mestima trebalo da budu stručni ljudi.
Ipak, kada ste imenovani za v. d. upravnika nacionalnog teatara, spekulisalo ste da ste kadar SNS-a?
Što se to nije spekulisalo kada sam prvi put imenovan za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. U ovoj kući sam rukovodilac punih 15 godina. Sa svim ministrima kulture od 2000. godine do danas sam korektno sarađivao.
Po vašem mišljenju, kakva kulturna strategija je realna na ovom području?
Kulturna strategija kao takva kod nas dosad nije pominjana. Prvi put sam tu reč čuo u ovom sazivu. Ideja je da se kultura u mnogo većoj meri približi običnom čoveku. Da se naši ljudi više ne plaše kulture i umetnosti. Da kultura kao rezultat proizvede bolju komunikaciju među ljudima i doprinese uspostavljanju pristojnijih odnosa između pojedinaca i institucija. Ne sme se zaboraviti da kada god hoćemo nečim da se pohvalimo, dičimo se kulturnim i sportskim dostignućima. Neophodno je uz široku i ozbiljnu društvenu raspravu podstaći sadržajnu, odgovornu i dalekosežnu strategiju razvoja kulture i kulturne politike, što do sada kod nas nije bio slučaj.
Ni u jednom pozorištu, pa ni u instituciji kulture, reklo bi se, nije uvek sve mirno, jer se uvek nađe neko ko je nezadovoljan. Zašto je to tako?
Za to stanje postoji stari pozorišni termin „nemiri u radionici”. Plašim se situacija u pozorištu kada je sve mirno, što govori da je tu prisutna žabokrečina, mrtvo more i da se tu ne dešava ništa. Setimo se kako odgovara Emir Kusturica kada ga predstavljaju kao kontroverznog umetnika: „Kakav je to umetnik koji nije kontroverzan?” Umetnost ne mora i nema moć da menja čovečanstvo, ali nikada ne sme da bude dosadna, već treba da bude aktivna, angažovana, da probudi kod čoveka raznorazna osećanja. Nekada su ona pozitivna, nekada odbojna i negativna, ali uglavnom kultura i umetnost ne smeju da budu nešto što će čoveka ostvariti ravnodušnim. Takva je situacija i kod stvaralaca.
Da li ćete i dalje navraćati kod Brace Petkovića na kolače, to jest na vama omiljeni sladoled sa limunom?
Sa Petkovićem sam do sada lepo sarađivao i sasvim je normalno, bez obzira na to šta se u profesionalnim vodama dešava,da nastavimo naše druženje.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 06.08.2013.
