Izvor: Blic, 09.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne moraju sve ovce da budu bele
Ne moraju sve ovce da budu bele
Otac joj je italijanski maestro horor filma, Dario Arđento. Majka joj je renomirana pozorišna i filmska italijanska glumica, Darija Nikolodi. Ona je napisala i objavila tri knjige od svoje pete do devete godine, a onda je započela svoju glumačku i rediteljsku karijeru. Njeno ime je Azija Arđento ( 1975), neverovatna osoba koja iza sebe već ima 15 filmova, što na francuskom (Kraljica Margo), što na italijanskom (Fantom iz opere, Stendalov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sindrom), što, odnedavno, i na engleskom (Žena opasnih namera, XXX). Pre dve godine izabrala je celuloidnu katarzu kao terapeutski potez kojim je izbegla samouništenje, napisavši, režiravši i odigravši glavnu ulogu u 'Skarletnoj divi'.
Uz tako poznate roditelje, mora da ste imali izuzetno zanimljivo detinjstvo?
- Nemam mnogo uspomena vezanih za moju porodicu, nisu često bili uz mene. Ali, kada su bili tu otac mi je puštao mnogo filmova. Voleo je da ih projektuje direktno na zid dnevne sobe... Kažu, kad sam se rodila, tri dana su puštali 'Prohujalo sa vihorom'.
Majka mi je bila umetnica na svaki mogući način. Inspirisala je mog oca i naučila ga svemu što zna, izuzev filma, za koji je on najveći stručnjak koga sam upoznala. Mislim da je kultura bila moja jedina veza sa majkom i ocem, jer ja nikada nisam fizički bila bliska sa njima. Uvek sam bila crna ovca u familiji. Zašto vas italijanski mediji ne vole?
- Ne znam; mislim da je za njih žena poput mene neprihvatljiva. O meni pišu najgroznije moguće stvari, poput ‘Najgore monstruoznosti Darija Arđenta’. Smatraju me crnom damom, a to ne vole, jer misle da poziram. Ali, ja nisam crna dama. Ako čitam izvesne knjige i nosim crno ne znači da sam đavo. Svoje noćne more i svoja čudovišta ja isterujem kroz svoj rad i zato sam zdrava osoba. I moj otac je bio isti. Mediji koriste ono što jesmo da bi nas demonizovali. To je posledica neznanja i nerazumevanja onoga što radimo.
Kako se pripremate za određenu ulogu?
- Mislim da je istraživanje jedno veliko sranje (iako uvek nesvesno istražujem lik). Ili već nosiš taj lik u sebi ili ga sigurno nećeš naći u supermarketu. To nije nešto što će se magično pojaviti! Verujem da u sebi imamo sve što nam treba. Na nekom majušnom, skrivenom mestašcetu, mi posedujemo čitav svet. Baš kao u onoj sjajnoj Borhesovoj priči 'Alef'. M.K.
