Izvor: Blic, 24.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne mogu oni mene...
Ne mogu oni mene...
Kako najavljeni zakon o pozorištu još uvek nije usvojen i kako se njegovo usvajanje ne očekuje uskoro, na nivou grada zaključeno je da se u promene može ući na osnovu postojećeg Zakona o radu. Javnosti još uvek nisu poznati kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati 'kome će se pozorišta zahvaliti na saradnji'. Za sada se samo zna da će i oni koji ostanu 'u igri' potpisati ugovore na određeno vreme. Predstojeće leto će tako, za neke najverovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << značiti rastanak od pozorišta i odlazak na ulicu - bukvalno ili metaforično. O tome, kao i načinima na koji će se konkretno odlučivati o statusu trenutno zaposlenih, budućem načinu finansiranja pozorišta, kao i šta će doneti nove okolnosti, za 'Blic' govore upravnici, glumci i predstavnici Sindikata dramskih umetnosti.
Kada je o samim promenama reč Svetozar Cvetković, upravnik 'Ateljea 212', smatra da su 'neophodne zato što je isuviše mnogo starog u vremenu novom, isuviše prava onima koji ne žele prava ili koji ne umeju da ih sprovode'. Promene su neophodne i zbog toga što, kako kaže Cvetković, 'svako svakome može sve reći, a malo toga pametnog uraditi i promeniti, zbog latentnog statusa kvo, na koji se pristaje, po sistemu 'ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja malo mogu da radim'... Razlozi za promene su jedino i samo praktični - brže-bolje poslovanje sa efektnijim rezultatima'. Ocenu ukupnog stanja pozorišta u Beogradu kao socijalnih ustanova u osnovi podržava i Nenad Brkić, osnivač 'Zvezdara teatra', dugogodišnji upravnik ovog pozorišta koji je trenutno angažovan kao tehnički direktor 'Zvezdara teatra'. On smatra da je Srpsko pozorište u ovom trenutku 'razapeto između starog, samoupravnog, modela funkcionisanja i finansiranja i nužnog iskoraka u novi, tržišni, model' i pojašnjava: 'Pozorište je još u sistemu koji omogućava da veliki broj ljudi u njemu bitiše, gušeći usput kreativne i vredne, onemogućavajući da novi mladi ljudi u njega ulaze i da ga menjaju iznutra' kaže Brkić, posebno naglašavajući da se u odbrani postojećeg stanja koriste mnogi 'argumenti'. Negiraju se 'neumetnička pozorišta', 'bulevarska pozorišta' se ignorišu, gledalac se proglašava usputnim činiocem pozorišta', od čega, po mišljenju Brkića, najviše koristi imaju statusna pozorišta koja su 'unapred amnestirana od neuspeha'. Razlog za hitno donošenje novih rešenja u pozorištima Darijan Mihajlović vidi u 'tome što su dve najvažnije stvari u pozorištu, proba i predstave, ugrožene postojećim sistemom. 'To će potvrditi svaki pozorišni praktičar', tvrdi on. I kao dokaz iznosi podatak da 'bez tačno definisanih ugovornih obaveza u pozorištu zaposleni mogu da uslove pozorište svojim terminima, kako bi radili u drugim pozorištima. Trenutno se zaposleni odnose prema svojoj kući kao prema maćehi ili socijalnoj ustanovi koja im reguliše staž i plaća samodoprinose. A, normalno bi bilo da rade najviše tamo gde su zaposleni'. Pored toga što se sagovornici 'Blica' uglavnom slažu o 'neophodnosti promena' upadljiva je i sličnost u vezi sa načinom na koji se ona ima izvesti. Sudeći prema tome da je rešenje o 'odbacivanju balasta' prihvaćeno skoro aklamativno, gradske vlasti neće imati većih problema u sprovođenju svojih planova, makar što se tiče onih koji trenutno vode pozorišta. Predsednik Sindikata SDUS Darijan Mihajlović čak posebno ističe 'hitan prelazak na ugovorne odnose umesto rada na neodređeno vreme'. S druge strane, Svetozar Cvetković takođe podržava 'kresanje' viškova, ali 'ako za uzvrat Skupština grada, ili oni koji to mogu, obezbede dovoljno kvalitetan socijalni program koji će pokriti praktično nezadovoljstvo u slučaju gubitka statusa stalno zaposlenih'. Ž. Jovanović (nastaviće se)
