Izvor: Blic, 14.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne gledam sebe u pupak
Ne gledam sebe u pupak
U filmu '39. ulica, Brodvej' koji je režirao njen suprug Tim Robins, Suzan Sarandon igra Italijanku, Musolinijevu izaslanicu u misiji u Njujorku tridesetih godina. Upravo je, nakon Odri Hepbern, ona imenovana za ambasadora UNICEF-a. Ovo je razgovor sa glumicom koja uzalud ne troši reči.
Da li nalazite svoje mesto u ovoj 'politički korektnoj' Americi?
Umajući u vidu način života koji vodimo, stalno nas pitaju kako se usuđujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da radimo filmove koji ukazuju na društvenu nepravdu. Ali svi su filmovi, sve uloge politički i odraz su našeg mesta u svetu. Poznata sam po tome što imam dugačak jezik.
Pretpostavljam da vi znate sebe da branite!
Nasilje kazniti nasiljem je vrlo američki, a to je jednako apsurdno kao i smrtna kazna. I nikada nisam oklevala da to kažem, čak ni tokom Zalivskog rata.
Kako se odvija snimanje kada s čovekom koji režira film delite i krevet?
Priznajem, kada radite s čovekom s kojim spavate, na sceni se osećate pomalo kao talac. Nemoguće je da se izvučete. Treba izbeći da se vino ukiseli, ako ne, život postaje paklen. Ovo mi nije bilo prvo takvo iskustvo; pre Tima Robinsa, živela sam sa Lujem Malom. Tim je intelektualac, a ja, ja više funkcionišem na osnovu emocija! Toliko su nam različite tačke gledišta, upravo se zato dobro upotpunjujemo. Za mene je 'Poslednji pokret' bio priča o ljubavi, dok je za njega to bila refleksija samrtnog bola. Tim obožava glumce, i on je jednako 'strastven' i strpljiv. Čekao je duže od sedam godina da bi mogao da uradi '39. ulica, Brodvej'. Ne znam da li bih ikada imala toliko strpljenja: ne postoji ni jedna tema koja bi me tako duboko zaokupila da bi joj posvetila više godina.
U svetu u kome su glumice opsednute kontrolisanjem svog imidža, vi večno pružate utisak da za to uopšte ne marite.
Ljudi koji žele da sve imaju pod kontrolom su plašljivci. Iskreno, ja se ničega ne bojim. Kad tako nešto kažem nedostaje misterioznosti i bez sumnje zbog toga nikada neću da budem velika zvezda... Treba početi veoma mlad, očigledno, ja nisam uskočila u taj voz.
Odakle potiče to samopouzdanje u vama?
Uvek imam veoma pozitivan stav i pokušavam da budem okrenuta prema drugima, a ne da sebe posmatram u pupak.
Pričajte o svojoj deci...
Oni su mi ispred svega; ispred kinematografije i politike... Pokušavam da im ulijem svest o pravdi i nepravdi. Oni neće biti od one vrste koja sa 16 godina reklamira 'Porše'; oni, kao i ja, idu metroom.
Više verujete u sreću nego u talenat?
Ponekad kažem sebi da sam dobila nadoknadu za nešto što sam učinila u nekom drugom životu. Koristim svoju slavu umesto da ona meni koristi. To je razlog zašto sam toliko ponosna što sam imenovana za ambasadora UNICEF-a. CDC/TS
.jpg)
