Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nazifova sreća pregolema
Veliki povratak Danisa Tanovića posle nekoliko neuspeha, Bili Ogust uspešno ekranizovao bestseler „Noćni voz za Lisabon”, odjeci aparthejda u filmu „Lajla Furi”
Berlin – Film „Krugovi” Srdana Golubovića, za koji su svetska prikazivačka prava u posedu francuske kuće „Memento films internešenel”, tokom radnih dana na Evropskom filmskom marketu prodat je za distribuciju u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Grčoj i SAD, saznaje „Politika”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Posle nastupa u zvaničnoj konkurenciji 63. Berlinala i film „Epizoda u životu berača željeza” bosanskohercegovačkog reditelja Danisa Tanovića, nastao u francusko-bosanskohercegovačko-slovenačkoj koprodukciji, završiće u nastupajućem periodu u bioskopima Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Bugarske i u još nekoliko zemalja sa kojima su pregovori u toku.
Posle Saše Petovića („Skupljači perja”), Kusturice („Dom za vešanje” i „Crna mačka beli mačor”) i Stoleta Popova („Ciganska magija”), i Danis Tanović je sada okušao festivalsku takmičarsku sreću sa filmom na temu slatko-gorkog života Roma. Njegova 77-minutna dokumentaristička drama, pravi socrealistički film, rađen je po svim principima iz manifesta „Dogma 95” – kamera iz ruke, autentičan ton, svetlo, nema upotrebe muzike i slično, a po unutrašnjoj atmosferi i samoj priči, neodoljivo podseća na film „Smrt gospodina Lazareskua” Kristija Puija. Naravno, u suženoj verziji.
Tanovićev, mali, topao i socijalno angažovani film, velika je posveta maloj, hrabroj i životu sa radošću okrenutoj romskoj porodici, njenoj svakodnevnoj borbi za koricu hleba, uzajamnoj privrženosti i malim potrebama za veliku sreću. „Epizoda iz života berača željeza” zapravo je autentična priča sa autentičnim junacima – Senadom i Nazifom Mujićem (igraju sami sebe u filmu), učesnicima u jednom od najvećih bosanskohercegovačkih skandala u zdravstvu, kada su se za Senadu na ivici sepse (nosila je dugo mrtav plod) pred nosom zatvarala vrata bolnica u Tuzli, jer nije ni socijalno ni zdravstveno osigurana, a siroti Nazif nije imao novca da plati hitnu operaciju koja košta više nego što bi mesecima mogao da zaradi od prodaje starog, na deponije, odbačenog gvožđa.
Ipak, film ima pravi srećan „ciganski” kraj. Senada će se operisati na teritoriji Republike Srpske koristeći lažni identitet i snajkinu zdravstvenu knjižicu, Nazif (ratni veteran BiH, ali na tu temu Tanović ne produbljuje priču) će u staro gvožđe prodati svoj automobil, kupiti lekove i platiti isečenu struju i sreća će ponovo zavladati u skromnom domu Mujića. Sa ovim i ovakvim filmom, u kojem su ogroman doprinos i kvalitet svojom spontanošću i iskrenošću dali sami glumci naturščici, sreća se vratila i samom scenaristi i reditelju Danisu Tanoviću, posle nekoliko neuspešnih filmova nastalih posle debitantskog proboja „Ničijom zemljom”. I naredni Tanovićev film čije je snimanje već počelo, kako saznajemo, ponovo je skromnih budžetskih sredstava, sa malom digitalnom kamerom koja ovom autoru, kako kaže, otvara šire polje sloboda...
U poslednjim takmičarskim festivalskim danima viđen je i novi film, u kućnom pritvoru zatočenog, iranskog reditelja Džafara Panahija. On film „Zatvorena zavesa” korediteljski potpisuje zajedno sa Kambozijom Partovi (ujedno i igra u filmu), iz sasvim razumljivih razloga ograničenog kretanja, a radnja filma se dobrim delom odvija izvan Teherana, na obali mora na koje je pisac pobegao da bi na miru napisao scenario. Nažalost, ovaj Panahijev film nije naročito uspešan.
Dinamiku u glavnoj konkurenciji doneo je prilično komercijalan južnoafrički noar-triler „Lajla Furi” Pije Marais (već dugo živi i radi u Nemačkoj), u kojoj nudi atmosferu duhova brutalne prošlosti ove afričke zemlje. Kroz priču o mladoj samohranoj majci (crnkinja), obučenom „čitaču” poligrafa (detektora laži), koja u saobraćajnoj nesreći slučajno počini ubistvo (strada belac) koje krije, Maraisova otvara i pitanja bremenitog nasleđa nepoverenja, dvostrukih standarda i izdaja koje su ostale (i dalje žive) posle ere aparthejda u Južnoj Africi.
U glavnom programu, ali van konkurencije, prikazan je i novi film dvostrukog dobitnika „Zlatne palme” i oskarovca Bilija Ogusta. Ovaj slavni Danac je u filmu „Noćni voz za Lisabon” ponudio raskošnu adaptaciju francuskog bestselera Paskala Mersijea, „uposlivši” osim Džeremija Ajronsa, Šarlote Rempling i Kristofera Lija i izvrsne nemačke glumce Bruna Ganca, Martinu Gedeke, Lenu Olin i Augusta Dila. Priču o švajcarskom profesoru latinskog koga jedan incident vodi u Lisabon gde upoznaje junake knjige koja ga je fascinirala (nekadašnje pripadnike pokreta otpora diktatoru Salazaru), Ogust vodi sigurno, na uzbudljiv iako sasvim klasičan način i sa maksimalnom upotrebom flešbeka. Film je lep za gledanje. Mami i na razmišljanje o pitanjima izbora u nemilim i opasnim vremenima, ali i na deo koliko dojučerašnje istorije Portugala.
Do samog kraja festivala ostaje da se pogledaju još i takmičarski filmovi „Na moj način” Emanuel Berko (opet Francuska), „Ničija ćerka Haevon” Hong Sang Sua (Južna Koreja) i „Harmonija lekcija” Emira Baigazina (Kazahstan)...
----------------------------------------------
Tri pune projekcije „Zečje zemlje”
Iz srpskog crtaća „Rabittland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka juniora
Puna sala, puno aplauza za sedmominutni srpski „crtać” koji se pod originalnim nazivom „Rabittland” („Zečija zemlja”) prikazuje u okviru programa „Generacija 14 plus” na 63. Berlinalu.
Autori ovog filma Ana Nedeljković i Nikola Majdak junior, odgovarali su posle projekcije na mnoga pitanja, između ostalog i o tome koliko je ideja filma vezana za lokalni kontekst – nedavne izbore u Srbiji. Ana i Nikola su rado objasnili da su pošli od „lokalnog” , ali svoju ideju proširili na univerzalni plan demokratije, slobode izbora i stanjima u atmosferi društvenog kolapsa.
Inače, duhovit i angažovani crtani „Rabittland”, prikazuje jedan dan u životu pink zečeva sa rupom u glavi umesto mozga, čiji je jedini smisao života da svakodnevno u veliku kutiju ubacuju glasačke listiće, što rade predano i marljivo, automatski, nesvesni da se uveče velike krpene lutke slatko smeju njihovoj gluposti i uzaludnoj raboti. Dobra ideja, šarmantan film...
Dubravka Lakić
objavljeno: 16.02.2013.
