Izvor: Glas javnosti, 14.Avg.2011, 07:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navršava se 55 godina od smrti Bertolta Brehta
BERLIN - Pre 55 godina, 14. avgusta 1956. godine, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca drama, pozorišni teoretičar, filmski pisac i liričar 20.veka, Bertolt Breht umro je u 58. godini od infarkta u Berlinu.
Breht, pisac drama čija se dela danas izvode širom sveta, rođen je 10. februara 1898. godine u buržoaskoj porodici, u Augsburgu, u Bavarskoj.
Svoje prve tekstove napisao je za vreme studija, da bi 1919. godine, objavio i prvu dramu ''Baal''.
Protestujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << protiv nepravde savremene civilizacije, Breht počinje sa potpunom anarhističkom pobunom, da bi kasnije prihvatio marksistički pogled na svet, kojim je snažno obojena njegova celokupna društvena satira.
Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, nateralo ga je da ode u egzil 1933. godine.
Živeo je u Danskoj, Rusiji i Finskoj, pre nego što je otišao u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja napustio je SAD 1947. godine, a definitivno se nastanio u Berlinu 1949. U Brehtovoj teoriji pozorišta (Epski teatar), koja je antiaristotelovska, angažovana su sva sredstva moderne dramaturgije, da bi se gledaoci doveli do racionalnog izbora, a ne do emocionalnog pročišćenja.
On je opisivao svoje predstave kao ''kolektivne političke sastanke'' u kojima i publika treba da učestvuje. Da bi ovo postigao, Breht je koristio tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost. On je to zvao ''efekat distanciranja'' ili ''V-efekat'' (Verfremdung).
Breht u svojim delima smenjuje sentimentalno i groteskno, impresionizam i naturalizam, egzotičnu bajku i novinarski sarkazam, igra se rečima i paradoksima.
U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom ''Ne buljite tako romantično''. Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.
Brehtov uticaj je vidljiv i u savremenem filmovima. Režiseri, poput Larsa fon Trira, Rajnera Bernera Fasbindera i Žan-Lik Godara u svojim filmovima koristili su njegovu teoriju distanciranja.
Breht je podržavao diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično je poručio kritičarima: ''Ako narod loše misli, promenite narod''.
Dobio je Lenjinovu nagradu za mir 1955. godine.
Napisao je više od 40 drama, a neke od njih su ''Bubnjevi u noći'', koju je napisao 1922. godine, ''Čovek je čovek'' iz 1926, ''Majka hrabrost i njena deca'' (1941), ''Galilejev život'' (1943), ''Dobri čovek iz Sečuana'' iz 1943, ''Kafkaski krug kredom'' (1954) i ''Zadrživi uspon Artura Uija'' (1956).
Pisao liriku i prozu.
