Izvor: Politika, 25.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naterao Amerikance da sviraju Bregu
Beograđanin Darko Butorac, glavni maestro Malerovog festivala, postiže velike uspehe u svetu dok se kod nas o tome, nažalost, malo zna
Darka Butorca našli smo u pustinji na granici između Arizone i Jute. Na godišnjem odmoru, tu provodi vreme posle završene sezone u Simfonijskom orkestru Mizule gde je zaposlen kao umetnički direktor. Pored toga, Butorac je glavni dirigent Malerovog festivala, nedavno uspešno održanog u Sijetlu, gde je pobrao odlične kritike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
O njegovim nastupima, inače, u Koreji, Ukrajini, Argentini, Kini pišu kako strana štampa tako i novine koje prate dešavanja u dijaspori. O Darku Butorcu se kod nas, ovde, pak vrlo malo zna. Dovoljan povod da ga predstavimo našim čitaocima?
Iz Beograda Darko Butorac se u SAD preselio 1988. godine. Violončelo je studirao u Torontu, a dirigovanje učio na master studijama na Indijana univerzitetu. Iz biografije, u razgovoru za „Politiku”, izdvaja prvu nagradu koju je osvojio na Međunarodnom takmičenju za kompozitore „Vakhtang Jordania” u Ukrajini. Svira i na klaviru, a kada su žurke, i gitara se nađe u rukama.
– Mizula je kulturna oaza u državi Montani. Reč je o veoma lepom gradiću blizu granice sa Kanadom, koji je izuzetno kulturno aktivan. Samim tim publika na mojim koncertima ima velika očekivanja. Poslednjih godina svirali smo dela iz različitih epoha a na svakom koncertu bilo je više od 2000 ljudi, što je za američke uslove veliki uspeh. Želja mi je da upoznamo publiku sa najboljom klasičnom muzikom, od baroka do 21. veka – kaže Butorac, pričajući nam o svom trenutnom angažmanu u orkestru Mizule.
Malerov festival u Sijetlu, gde gostuje, traje, pak, 15 godina sa veoma jednostavnom idejom – da svakog leta predstavi publici jednu od grandioznih simfonija Gustava Malera. Na ovogodišnjem festivalu na red je došla Malerova Šesta.
– Malerova muzika bori se, inače, sama protiv sebe i taman kada se očekuje pozitivan rasplet, sve se okreće pesimistično unazad. Umesto da se delo koje zahteva više od sto ljudi na bini i traje skoro dva sata završi nekim trijumfalnim i velikim akordima, ono, jednostavno, umire" Maler je, inače, bio veoma sujeveran čovek i imao je viziju svoje smrti u ovom delu – objašnjava Butorac.
Pošto nam kaže da se na svojim nastupima rado lati instrumenta, i odsvira Bregovićevu muziku, pitamo ga da li je u pitanju osveženje „suve” klasike ili mali omaž zavičaju.
– Mnogo volim našu muziku. Obožavam Bregovića. Svirao sam njegov slatki tango iz filma „Podzemlje”. Na muzičkom festivalu u Brevardu jednom sam aranžirao celi njegov trubački repertoar – od „Mesečine” nadalje, i „naterao” američke kolege da ga odsviraju. Koncert je bio baš veliki hit. Pošto nisam odrastao u našem društvu, ne znam puno naših kompozitora, iako imam želju da ih predstavim publici po belom svetu. Tako se i stvara karijera – kada mladi mađarski dirigenti diriguju Bartoka i Kodalja, Poljaci Lutoslavskog i Pendereckog, a Česi Janačeka. Nadam se da će toga biti u bliskoj budućnosti – izražava nadu Butorac i potvrđuje da dirigenti od svog posla lepo žive jer su, po pravilu, više plaćeni od muzičara. Kriza, dakle, nije na pomolu:
– U Njujorškoj filharmoniji „prva horna” zaradi oko 350.000 dolara godišnje, a dirigent Mazel preko dva miliona dolara godišnje. Očigledno nije sve u kvalitetu muzičara, zato što u orkestrima većina muzičara obično zna delo bolje nego sam dirigent. Stvar je u odgovornosti. Dirigent je lice orkestra i oko njega se „vrti” cela organizacija. U Americi je to još važnije, pošto su orkestri isključivo privatno finansirani. Dirigent je, samim tim, u centru ne samo muzičkih nego i finansijskih sfera – kaže Darko Butorac.
Svetska ekonomska kriza, prema njegovom mišljenju, neće ugroziti muzičku industriju. I dalje će, kaže, biti para, odnosno i dalje – biće muzike.
– Klasičnu muziku najviše ugrožava društvo gde je sve dostupno bez rada, bez muke. Ljudi vole pop muziku jer svakodnevno na radiju čuju istu melodiju koja maksimalno traje četiri minuta. Za nedelju dana celu tu pesmicu odslušaju barem pet-šest puta. Lako nauče reči pesme, kupe CD, odu na koncert i super se provedu. A koliko bi vremena trebalo da se čuje Malerova Šesta pet-šest puta – maltene ceo radni dan! Klasična muzika daje slušaocu isto onoliko koliko on daje njoj. Moderno svetsko društvo živi u žurbi pa nema vremena za takav užitak, a na nama je da pokažemo da je klasika vredna pažnje i vremena, i da se modernom čoveku isplati da iskoči iz mašine koja ga melje od devet do pet – poručuje ovaj uspešni dirigent.
I dodaje da istinski uživa u svom poslu i da nema lepše profesije od dirigovanja. Samo da je što više dobre muzike i, usput, još nekoliko lepih putovanja, ako može. A njih ima i po Americi i po Evropi u koju opet dolazi sledeće godine na operski festival blizu Parme.
Nastupa Darka Butorca u Beogradu za sada još nema ali, mladi dirigent kaže da se „radi" i na tome. Za more i ronjenje, nada se, biće vremena, posle planiranog gostovanja u Kini...
M. Sretenović
[objavljeno: 26/08/2009]
