Izvor: Arte, 19.Maj.2022, 10:47
Nataša Kamaljević: Moć metamorfoze
Izložba skulptura "Moć metamorfoze" autorke Nataše Kamaljević biće otvorena 19. maja s početkom od 19 časova u Galeriji "Nikola Radošević". Postavka traje do 29. maja, 2022. godine.
Potreba za umetničkim izražavanjem, upoznavanje sa čarobnim uticajem gline na duh i telo, odveli su Natašu Kamaljević na Akademiju strukovnih studija u Aranđelovcu, na odsek dizajna za unikatnu i industrijsku keramiku. Vreme provedeno sa profesorom Branislavom Spasojčevićem, energija >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << i saveti dobijeni od vrhunskog umetnika su je ohrabrili da oslobodi svoj kreativni potencijal i svoj put pronađe na polju ove grane primenjene umetnosti. Meditativno dejstvo gline i širok spektar mogućnosti koje ona nudi, umetnici su dali nebrojeno mogućnosti u kreativnom izražavanju. Svoj autentični autorski rukopis je gradila igrajući se sa formama, bilo da je reč o utilitarnoj, skulpturalnoj ili dekorativnoj keramici.
Keramoskulpture predstavljene na prvoj samostalnoj izložbi „Moć metamorfoze“ u Galeriji „Nikola Radošević“ su nastajale poslednjih nekoliko godina. Nataša je u predstavljene figure utkala svoje emocije, razmišljanja i životna iskustva sa željom da kroz njih predstavi srž svog bića i da tu energiju prenese posmatraču. Ideja vodilja za nastanak ove grupe eksponata je bila metamorfoza. Metamorfoza kao preobražaj, promena, preobraćanje, pretvaranje. Jedinstvena svojstva gline u savršenoj korelaciji sa tehničkom izvedbom i maštom, doveli su autorku do uspešne realizacije svog prvobitno zamišljenog plana. Kao i mnogi umetnici (slikari, vajari, pesnici, pisci, muzičari, plesači) koji su glavnu inspiraciju za nastanak svojih velikih dela imali čoveka, dajući odgovore o njegovoj ulozi i svrsi postojanja na ovoj planeti, tako je i početna Natašina ideja za nastanak ovih skulptura bio Čovek. Čovek kao jedinka ili u sadejstvu sa drugim čovekom. Forme čistih linija, uzete iz prirode, geometrijskog ili apstraktnog sveta, u kojima se naziru ljudski oblici odaju senzibilitet i smer razmišljanja autorke. Opredelivši se za monohromiju tj. crnu i belu boju, ona nam sugeriše da su boje za ovu vrstu radova suvišne i da bi one narušile efekat ekspresivnosti koji je želela da postigne. Glina u njenim veštim rukama je omogućila da se njena vizija otelotvori. Iako ne vidimo eksplicitno glavu,crte lica i udove, mi znamo da te skulpture predstavljaju čoveka - čoveka koji voli, koji pati, koji se raduje, koji se ljuti. Decentna u detaljima, stilizujući ljudske oblike uspešno je dočarala iluziju kretanja, dijaloga, nežnosti, ljubavi, usamljenosti. Neverovatna je ta moć koju umetnik ima dok stvara, kada u gledaocu izazove uzbuđenje i pobudi prisnost sa izloženim delima.
Nataša je ovom izložbom otvorila vrata svoje umetnosti i svog kreativnog bića, pustivši publiku i stručnu javnost da percipira deo njenog stvaralaštva. Ono što je nastajalo u intimnom prostoru njenog ateljea na trenutak je predala beogradskoj publici u nadi da ćemo mi prepoznati njenu intenciju i želju da zavolimo čoveka u sebi i da ostanemo ljudi.
Maja Škaljac-Stanošević, istoričar umetnosti
