Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastup u potpunom mraku
„Pitch black” je posveta mojoj sestri Džinet, koja je izgubila vid pre nekoliko godina, to je prilika da podsetim većinu ljudi kakosu srećništo mogu u potpunosti da iskoristesvasvoja čula i da im pokažem kako u nedostatku jednog, druga čula postaju jača, kaže Jasper Hojbi, lider trija „Phronesis”
Osvojivši nagrade za džez album godine u vodećim britanskim magazinima MOJO i „Jazz wise”, mladi, multinacionalni trio „Phronesis” – Jasper Hojbi (kontrabas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Danska), Ivo Nimi (klavir, Velika Britanija), Anton Eger (bubnjevi, Švedska) – ostvario je jedno od najvećih iznenađenja u džez svetu prošlegodine. Hojbi je ličnu afirmacijustekao kao ključni basista u „Loop collective” (mreža generacije mladih muzičara) i saradnik F-IRE Collective. Posle albuma„Organic warfare” (2007) i „Green delay” (2009), „Phronesis” su stekli punu pažnju kritike i publike izdanjem„Alive” (Edition records, 2010), na kome je za bubnjevimagostovao američki bubnjar Mark Đulijana. Niz prestižnih nagrada i nominacija za najbolji ostrvski džez bend doprineli su globalnoj afirmaciji trija. Krajem oktobra, videla ih je i srpska publika – nastupili su na 27. Beogradskom džez festivalu i na Džez festivalu u Inđiji.
Na festivalu u Beogradu nastupali ste unutar šireg predstavljanja nekoliko istaknutih „pijanističkih” postava, u istom programu sa trijom Stefana Bolanija. Da li je ova okolnost donela i posebnu odgovornost?
Svaki koncert donosi veliku odgovornost, posebno ako svirate pre ili posle nekog drugog. Svideo mi se Bolanijev nastup, ali sam uveren da su „Phronesis” imali jednako kvalitetan pristup muzici. Važno je doneti kontrast koji će doprineti kvalitetu jedne muzičke večeri. Da je Bolani izveo drugačiji set, možda bi i mi drugačije planirali naš nastup, ko zna?
Kako ste počeli da se bavite muzikom i kako je došlo do formiranja „Phronesis”?
Ušao sam u muziku kasno, bas gitaru sam počeo da sviram sa 15 godina. Moja omiljena muzika je u to vreme bila hip-hop, skidao sam bas deonice omiljenih izvođača poput „Sugar hill gang”, „A tribe called quest”, Doktora Drea... Potom sam upisao Kraljevsku muzičku akademiju u Londonu, prateći put nekoliko prijatelja koji su isto postupili godinu dana ranije (bili su na istoj godini kao Ivo). Dopala mi se ideja da odem na nepoznato mesto i pustim da me muzika proguta...
Klavirski trio je čest format u istoriji džeza. Kako naći svoje mesto?
„Phronesis” je nastao iz obimnijeg benda „Qualia” sa koledža, koji je posedovao iste karakteristike – veliku energiju, podeljenu odgovornost za melodiju, gruv-svirku i sličnu muzičku orijentaciju Trudim se koliko mogu da pišem ono što bi ovom sastavu bilo zabavno da svira i svesno ostavljam dovoljno prostora da svi možemo da dodamo nešto lično. Osim toga, ja sam srećan što je postojalo toliko sjajnih klavirskih trija pre nas, koji su u taj format ubrizgali njihov zvuk, što je i mene inspirisalo. Još uvek iščekujem vreme kada će se ljudi manje obazirati na format, a više na muzički izraz nekog sastava.
Deo kritike vas poredi sa švedskim sastavom e.s.t. i trijom Avišaija Koena, pre nego sa tipičnim klavirskim trijima Evansa, Džereta i Tajnera...
Mislim da su i e.s.t. i Avišai Koen odveli format trija na modernije mesto. Više su pažnje posvetili gruvu i ritmu (definitivno u slučaju Koenove muzike), posedujući energiju poput tinejdžerskog rok-benda, koja sve pokreće i uvlači publiku u priču. Gledajući iz te perspektive, mogu samo ponizno da se složim da smo bliži prvima, u smislu manje introspektivnog pristupa. Pored toga, ljudi će uvek porediti nove stvari za stvarima koje već znaju: mi smo klavirski trio sa dva Skandinavca u bendu, okej, ko beše sličan – aaah, e.s.t.!
Kako se na koncertu ostvaruju veze između Iva, Antona i vas?
Veza između nas je magija u svom najboljem obliku, ali ipak moraš da se fokusiraš i potražiš zen-trenutak, da bi pronašao tu magiju. U tom smislu, najbolje što možeš da učiniš je da svakom nastupu pristupiš sa potpunim poverenjem, radošću i skromnošću, i onda da vidiš šta će se desiti.
Energetski ritam predstavlja dominantni sastojak na vašim koncertima...
Ritam je najvažniji sastojak svake muzike koju volim. Kao što sam ranije rekao, hip-hop je bila jedina muzika koju sam slušao kao mladić, pa je ona još uvek deo mene. Ritam čini da se ljudi pokrenu i upuste u muziku bez obaveze da razumeju šta se tu dešava. Ritam je u ljudskom biću i pre nego što se rodi. To je srce muzike za mene.
Na godišnjoj listi magazina „Jazz wise” album „Alive” našao se ispred izdanja Čarlsa Lojda, Džereta i Hejdena, Breda Meldaua, Esperance Spalding i Dejva Holanda. Šta vam znači to priznanje?
Osećam se izuzetno ponizno i zahvalno, pokušavajući da dam najbolje što mogu da takve nagrade opravdam. Uopšteno gledajući, ima nešto veoma pogrešno u tom takmičarskom mentalitetu i ideji da možeš da budeš bolji u muzici od nekog drugog. Ali, sve što mogu da uradim je da iskoristim to kao priliku da našu muziku predstavim širem auditorijumu.
Uporedo radite sa brojnim drugim sastavima, nedavno ste dobili nagradu MOBO za Kairos 4tet. Da li to oslikava želju za raznolikim umetničkim izražavanjem ili je samo potreba da imate više posla?
Tačno, to je vremenom postalo moje obeležje. Srećan sam što sam imao tu privilegiju da sebe izrazim u različitim bojama sa ljudima kojima se izuzetno divim, iz sviračke i kompozitorske perspektive. Ta iskustva me inspirišu i za moje projekte, što je njihova neprocenjiva vrednost. Ali tačno je i da ako se opredelite da budete muzičar sa punim radnim vremenom, morate stalno da svirate ako želite da imate ručak na stolu.
Vaš poslednji projekat „Pitch black”, nastup u potpunom mraku, imao je premijeru na festivalu Brecon jazz.
„Pitch black”je zamišljen kao posveta mojoj sestri Džinet,koja je izgubila vid pre nekoliko godina. To je učinilo da puno razmišljam o onom što joj se desilo, konačno oblikujući koncept sviranja u mraku. To je prilika da podsetim većinu ljudi kakosu srećništo mogu u potpunosti da iskoristesvasvoja čula, kao imogućnost da im pokažem kako, u nedostatku jednog, druga čula postaju jača.
Upravo ste okončali snimanje četvrtog albuma...
Da. Ovog puta će se na albumu naći kompozicije svih članova benda. Ivo i Anton pišu sjajno i bilo mi je važno da to predstavim publici. Mislim da album poseduje veoma uzbudljivu mešavinu raspoloženja i atmosfera, i veoma me uzbuđuje što ćemo to podeliti sa ljudima. Album će izaći u proleće 2012. godine.
Vojislav Pantić
objavljeno: 13.11.2011.
