Izvor: Blic, 13.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednik?
Naslednik?
Tokom Bitefa zamereno mi je što nisam stvorio, vaspitao, maltene imenovao naslednika. Uveren sam da je celo pitanje 'naslednika” na mestu umetničkog direktora i selektora Bitefa pogrešno postavljeno, nekako izrečeno ovlaš sa rukama u džepovima. Kako je reč o principijelnom pitanju koje se ne odnosi samo na Bitef, izneću svoje stanovište.
Kao pozitivan primer, čak argument, rečeno je da je Mira Trailović stvorila mene kao svog naslednika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Pre nego što to analiziram, najpre moram da se jasno odreknem prava da vaspitavam, a to znači i prava na biranje naslednika. Bitef nije carstvo i niko na njegovom čelu juče, danas i sutra nema prava na prestolonaslednika.
Mira Trailović nije mene formirala kao svoga krunskog princa, s tim da posle nje postanem suveren. Ja sam 1967. godine, u vreme prvog Bitefa, sa punih 36 godina, bio već uveliko formirana ličnost. Na mesto na kom sam i danas u Bitefu, došao sam iz JDP kao umetnički direktor, sa praksom kritičara, esejiste, pisca i putnika koji je već upoznao mnogo svetskih inostranih pozorišta. Od Mire sam saznao mnogo toga o životu, a najmanje o pozorištu. Pokušavam da se držim njenih dragocenih i nadasve duhovitih principa, nasleđenih od nekih njenih starijih rođaka: 'Nikad se ne ljutiti na svoj račun” i 'Birati dileme čija su oba ishoda povoljna”. O pozorištu sam najviše naučio između 1956. i 1967. godine, kad sam kao dvadesetogodišnjak postao član JDP, od Miroslava Belovića, Mate Miloševića, Tomislava Tanhofera, Milana Dedinca i Milenka Šerbana.
Ja znam, ali pošto tvrdim da niko nema pravo na imenovanje naslednika, da danas u pozorišnom pejsažu ima onih koji mogu biti odlični selektori Bitefa. Protivurečio bih svom konceptu da nemam pravo na imenovanje 'naslednika” (a nije ni ukusno), da sada izreknem njihova imena. To pravo imenovanja treba ostaviti osnivaču Bitefa.
