Izvor: RTS, 28.Jan.2014, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Naši sinovi" u Narodnom pozorištu
Predstavu "Naši sinovi" Vojislava Jovanovića Maramboa postavila je na scenu Narodnog pozorišta rediteljka Tatjana Mandić Rigonat. Komad je o porodičnim odnosima u Beogradu početkom dvadesetog veka.
Nova predstava "Naši sinovi" Vojislava Jovanovića Maramboa na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta. Komad o porodičnim odnosima i životu u Beogradu početkom dvadesetog veka adapatirala je i režirala Tatjana Mandić Rigonat.
Postavka "Naših sinova" je gest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pažnje prema dramskoj baštini. Jovanovićev osrednji komad o Čuburi, Savamali, bukvalnim i mentalnim beogradskim podelama dat je bez stilskog jedinstva i osavremenjavanja.
Možda zato što je onda i sad slično - beogradske lokalnosti i porodične podele ostaju, a brak je često aranžman iz novčanih pobuda, danas i iz poslovnih razloga.
"Patologija patrijarhalne porodice, beda, ti socijalni miljei pa to je nešto što se prepoznaje od trenutka kad se upali prvi reflektor na sceni", kaže rediteljka Tanja Mandić.
U velikoj podeli su Miodrag Krivokapić, Nataša Ninković, Olga Odanović. Nenad Stojmenović igra Danila čiji samodestruktivni bunt celu familiju vuče nizbrdo. Nije lako biti sin.
"Biti sin znači odrediti meru koliko neko može biti privržen porodici a koliko neko može biti čist i iskren prema sebi", kaže Nenad Stojmenović, glumac.
Adapatacija Tanje Mandić uvodi naratora, lik samog pisca. Kao estetički kapric u realističkom miljeu, on je šef parade, koji, možda, destruira ozbiljnost priče.
Glumac Milutin Milošević kaže da postoje neke faze u kojima je narator direktni svedok, učesnik događaja iz 1907. godine, a praćeno komentarom iz ovog doba, iz 2014. godine.
"Naši sinovi" vraćaju u opticaj temu porodice. Kad nije srećna ona ukopava; u njenom unutrašnjem vrenju, uvek je neki član višak.
