Izvor: Blic, 20.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši livingovci
Naši livingovci
I ove godine sam bio podno Rudnika na festivalu Porodice bistrih potoka. Božidar Mandić živi tu na svom imanju nekoliko decenija, sa svojom porodicom pravi predstave, poziva sebi srodne duše da igraju ili gledaju, upotrebljava filozofiju kao rukovodstvo za akciju, kao Spasitelj za vreme svog Šumesa jednim hlebom hrani na desetine gostiju i pruža im konačište po svojim vajatima punim prošlosti, ali ispunjene novim sadržajem.
Ima u nas pozorišne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << alternative, ali takvog tipa nema. Nema onih koji tako doslovno žive svoju umetnost, predstavljaju ono što misle i što propovedaju. Dakle, oni su jedini koji do kraja suštinom liče na one od kojih je sve ono ekstremno alternativno u svetu pozorišta počelo - na 'Living teatar' pokojnog Džulijana Beka i žive čudesne Džudit Maline, te propovednice humanog anarhizma. Sa njima je, pored Grotovskog, Bitef počeo septembra 1967. godine na pravi način onih krajnje novih pozorišnih tendencija.
Nažalost, Porodica bistrih potoka ovih meseci ima još nešto zajedničko sa livingovcima. I njih progone. Kroz naselje Porodice, između bistrog potoka i proplanka, već se krči divna nedirnuta šuma da tuda prođe betonska 'aždaja' puta za obližnji kamenolom, koji će dve-tri decenije eksploatisati Austrijanci. Pazite, to su oni Austrijanci koji tako ljubomorno i sa pravom čuvaju svoje šume, proplanke i bistre potoke.
Krče bez dozvole od naših nadležnih ministarstava da ovako divljaju po našoj prirodi. Dozvole nema, a krčenje se nastavlja, jer eto našeg stila, neko im od nadležnih namigne u stilu 'samo vi radite' u ovoj zemlji ovih dana bogato dokazane 'dogovorne pravde'. U takvoj zemlji stradaju oštećeni metodom iscrpljivanja i zastrašivanja, a štetočine su bogato zaštićene. I u slučaju Porodice bistrih potoka 'neki' moćni još pujdaju tamošnje seljane protiv njih. Tobož Porodica smeta razvoju kraja.
A sve bi bilo rešeno sasvim malo drugačijim smerom druma ka austrijskom kamenolomu. I vuk sit i potok bistar.
Leglo
Evropa nam nikad nije bila dalja, nemojmo se zavaravati.
Najnovija dešavanja u našoj javnosti, u kojoj se neštedimice koriste sredstva buzdovanske komunikacije i zamahuje rečima kao topuzima, potvrđuju očigledno opredeljenje jednog dela političkog establišmenta da Srbija na Balkanu zauvek ostane Drugo Evrope, jer će samo tako moći da ostane nedostupna njenim zakonima i pravilima igre.
Do sada smo u više navrata bili svedoci besprimernog manijačenja ovdašnjih političara koji su, podivljali od vlasti i našeg novca kojim neštedimice raspolažu, zamahivali pištoljima, tukli novinare zbog škakljivih pitanja, međusobno se fizički obračunavali pred TV kamerama, a o psovkama, teranju u majčinu i sličnim gadostima da i ne govorimo.
Renoviranje kabadahijskog principa tretiranja javnosti nije ništa novo, pa se i skorašnji kapitalni skandal sa jednim ministrom u svom epicentru pojavljuje kao već viđeno. Osim odvratnosti kojom se demonstrira moć lokalnog hazjajina, nepoznata civilizovanom svetu u kojem bi isti zbog takvog obraćanja javnosti zauvek bio zbrisan sa političke scene, ako ne i podvrgnut azilantskom tretmanu u nekoj od institucija koje preti da će donirati, ova situacija je razotkrila svu bedu savremene političke klime u Srbiji.
Ali podjednako strašno je reagovanje dvojice ministara koji su, pozvani da komentarišu ovaj 'incident', potvrdili da se naši političari regrutuju iz istog legla. Jedan od njih je, sa sve osmehom na usnama, abolirajući inkriminisanog, kao argument odbrane potegao njegov uspešan rad u resornom ministarstvu, dok je drugi, kritički se odnoseći prema takvom nastupu, izrazio uverenje da je takvo ponašanje normalno u stvarnom životu, ali ne i u medijima!!!
Promovisanjem logike da se gora trese zbog rođenja miša, ovdašnji moćnici nas dresiraju na najamničku poslušnost i teraju da se konačno suočimo sa uzaludnošću svoje nade da ćemo se jednog jutra probuditi kao građani Evrope. Na taj dan ćemo, bojim se, morati još dugo da čekamo.
