Izvor: Blic, 24.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša muzika je organska
Naša muzika je organska
Nedavni koncert britanske grupe 'Koldkat' u klubu 'Barutana' bio je ispunjen psihodeličnim elektronskim zvukom. Kao da su na jednom mestu bili sakupljeni Lori Anderson, 'Pink flojd', neko afričko pleme, 'Kraftverk' i armija DJ-eva… Dvojica 'muzičara', Met Blek i Džonatan Mur, nastupili su zajedno, mada je samo Blek bio u Beogradu. Mur je svoj DJ set odradio u Londonu, a uz pomoć Interneta (i Radia B92) njegovo manipulisanje pločama Blek je u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << simultano dopunio video-artom, manipulišući video materijalima 'kat’npejst' softverom koji je 'Koldkat' autonomno razvio.
Kako 'Koldkat' definiše svoj originalni 'kat’npejst' (iseci-prilepi) postupak, koji primenjuje i na zvučnom i na vizuelnom planu?
- To jeste 'kat’npejst' muzika! 'Elektroregefankidabing' koji ne prezire nijedan postojeći žanr, već ga uključuje. O muzici razmišljam kao o – smeši, kao o miksu! Sve uspešne ideje u muzici počinju kao andergraund, a zatim se komercijalizuju, poliraju i prilagođavaju ukusu hamburgera… Svaka dobra ideja obrne pun krug od andergraunda do komercijale, dok se ne pojavi neka nova 'nindža' forma. Nije tehno fraza koja se do izbezumljenosti ponavlja, ima jak zvuk, niti u tehnu postoji dilema: da li sam replikant ili umetnik. Izražavamo se koristeći ove strašne, bez nas beskorisne, mašine i njihove neograničene mogućnosti. Naša muzika je organska, doduše tehno-organska, jer je miks tehnologije i čovekove duše, analognog i digitalnog, realnog i virtuelnog… S tim što mašine neće odustati od čoveka. Mogu li ljudi odustati od mašina? Među prvima ste shvatili da je savremeni disk-džokej zapravo - producent! Kako se to desilo?
- Ljudi iz kompanije američkog repera Rakima hteli su 1987 da izdaju njegov novi singl, ali nisu znali kako da zainteresuju publiku za hip-hop, pa su zamolili nas da uradimo remiks. 'Da, super', rekli smo i ubacili semplove Ofre Haze. Saradnja sa Jaz i Lizom Stensfild, u čiju muziku takođe unosimo semplove dens muzike, dovela nas je vrlo brzo na top-liste. Iz kompanije su počeli da zahtevaju nove i nove hitove, pokušavajući da kontrolišu naš rad.
To je uobičajeno u industriji nosača zvuka i to ste mogli prevazići jedino osnivanjem sopstvene izdavačke kompanije. Valjda niste imali iluzija?
- Nismo! Džon i ja smo se složili da, ako neko umetniku govori šta treba da radi, onda umetnik gubi svoj put. Odlučili smo da moramo da pobegnemo iz tog sveta i formiramo izdavačku kuću 'Nindžatjuns rekords' za publiku i muzičare koji žive van svega, po malo andergraund, koji drugačije rade… Želeli smo da instaliramo na scenu instrumentalni hip-hop.
U kom smislu je hip-hop bio inspirativan za vas? - Slušam dobru haus muziku, volim dobar tehno, rege, dab, afro, salsu, rok…sve, ali hip-hop je verovatno naš najjači koren, jer ima četiri jaka a različita elementa: brejkdens, grafite, repovanje i skreč. Odmah sam se opredelio za skreč, odnosno za 'didžejisanje' a kasnije sam se posvetio 'videodžejisanju'.
Došli ste na turneju po balkanskim gradovima, između ostalog, i da podržite kampanju protiv vojne i tehnološke zloupotrebe osiromašenog urana...
- Hoćemo generalno da podignemo svest ljudi. Znam da ste bili bombardovani, ali ideja nije bila da dođemo ovde i pričamo kako je osiromašeni uran sranje, jer vi to već znate, ali možemo u Britaniji, i u drugom zemljama, gde gostuju umetnici koji snimaju za 'Nindžatjun rekords', da skrenemo pažnju. Takođe, i da podsetimo našom muzikom da Britanija nije samo njeno članstvo u NATO, da ona nije samo tamo gde su bombe, mine i osiromašeni uran i da nismo samo imperijalistički vojnici SAD. Milorad Pavlović
