Izvor: Blic, 20.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najzad, tema
Najzad, tema
Pre nekoliko godina imao sam čudan san. Sanjao sam emisiju 'Ljubav i moda', a svi gosti su bili Miroslav Lazanski. Jedan pravi, a ostali sa plavom perikom, sa brkovima, u 'dolčeu i gabani' i tome slično. Ne bih želeo da budem pogrešno shvaćen: ovo nema veze sa novinarskim kvalitetima g. Lazanskog koje - ako je to bilo kome važno - kao čitalac iz drugog sveta, neobično cenim još od vremena 'Starta'. Ima veze sa učestalošću pojavljivanja. Po sličnom kriterijumu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podsvest bi mogla preuzeti kontrolu i u spontani astral projektovati bivšeg ministra za kulturu i informisanje Branislava Lečića. Lično sam ga, mada ne dobacujem baš tačno zbog čega, video u najmanje tri tok & torok šou emisije samo prošle nedelje. Zahvaljujući tome, saznao sam mnoge stvari koje me nikada nisu interesovale, ali me zato sada interesuju još manje. Jedna informacija, međutim, značajno je obogatila korpus mog - a siguran sam ne samo mog - gledalačkog iskustva.
U emisiji 'Ključ' (RTS) - u kojoj je, uzgred, voditeljka likovne umetnike koji nešto bizarnijim sredstvima pokušavaju da skrenu pažnju na svoje postojanje nazvala 'budalama' - g. Lečić je, najpreciznije do sada, objasnio razloge zbog kojih se Suzana Mančić skinula za srpsko izdanje magazina 'Playboy'. Tako je jedno od goruće važnih pitanja, koje duboko i ozbiljno zadire u sve pore oblasti za koju je g. Lečić kao ministar bio, oprostite na izrazu, odgovoran, najzad razrešeno. Istovremeno je dat i dobar primer: kontemplirajmo, dakle, prosvetljujmo se i oduhovljujmo - ali izaberimo i prave teme.
Večita piraterija
Zašto se piraterija zapatila u nas? Kao i u većem delu današnjeg svega koji se suočio sa opštom sirotinjom i vladavinom bezakonja, piraterija je pomoćna kućna radinost za preživljavanje: nosimo rumunske gaće sa američkom oznakom, patike iz Albanije sa oznakom 'najki', kišne jakne sa oznakom ugledne kuće 'Pol Šark'. Samo pogledajte svet na beogradskim ulicama.
Piraterija u oblasti muzičkih i filmskih diskova stigla je i do nas kad su se pojavili lični računari novijih performansi. Na svakom boljem kućnom računaru možete sami da presnimite muzički album ili film i da presnimak poklonite prijatelju. Što se naširoko i čini. E, a kad se od toga napravi dodatni biznis sa prodajom na ulici, onda postoji mogućnost da vas policija presretne i kazni. Nova moderna tehnologija iskopala je grob filmskoj i muzičkoj industriji, i sada je kasno ukrotiti odbeglu neman.
Na Zapadu piraterije ima u nešto skrivenijem obliku i kažnjava se gde ruka zakona stigne prekršioca (pa čak i korisnika piratskog presnimka). U nas, međutim, pošto zakon ne može da uđe u trag javno eksponiranim ekstraprofiterima, ratnim bogatašima, kupcima šećera koji su svojim marifetlucima zemlji nametnuli nove ekonomske sankcije (vladajuća formula: prekršioci, javite se sami za Hag ili nešto drugo), ulična piraterija diskova i dalje cveta.
Ali vapaji da država gubi desetine miliona evra zbog nenaplaćenog poreza ne drže vodu: oni koji za dva evra kupe snimak koji bi redovno koštao od 20 do 40 evra, očigledno ne bi mogli da kupe ono što je zakonito uvezeno. Danas pirati rade diskretno, imaju svoje liste ponuda na imejlovima. Kao na Zapadu. Snalaziće se oni kao šverceri brašna i slanine u vreme rata. To vam je, da prostite, kao borba sa najstarijim zanatom na svetu. Ima li tog zanata u Njujorku i Parizu? Ne sumnjajte.
