Izvor: Vostok.rs, 11.Avg.2012, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najseverniji spomenik srpskom vojniku
11.08.2012. -
Gde se nalazi najseverniji spomenik srpskom vojniku? Očigledno, u Rusiji - na Koljskom poluostrvu, u lučkom gradu Kandalakša, na obalama Belog mora. Ovde, na teritoriji, gde se nekada nalazilo groblje pomoraca, čudom je preživeo jedini spomen dokaz o prisustvu srpskog dobrovoljačkog korpusa na ovim prostorima, spomenik vojniku Gojku Tomiću.
Natpis navodi da je vojnik rođen u jednom selu Tohlići u blizini Sarajeva 1894. godine, a umro je 5. juna 1918 od >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rana zadobijenih u borbi. „Poginuo je za slobodu i ujedinjenje Jugoslovena“ - piše na nadgrobnoj ploči. Pored je još jedan spomenik, nepoznatom srpskom vojniku. Spomen ploče su postavili njihovi drugovi, saborci pre nego što su napustili Rusiju u jesen 1919.
Sve ovo su, ne sasvim poznate stranice rusko-srpskih odnosa, koje iz očiglednih razloga, tokom sovjetskog perioda nisu bile posebno pominjane . Mi ovde govorimo o Jugoslovenima, koji su se tokom građanskog rata i strane intervencije u Rusiji borili protiv boljševizma. Oni su to uradili za ljubav ruskog carstva, hteli su da oslobode zemlju, koja je nekada njima pomogala da se oslobode.
Govori istoričar Dmitrij Koržov:
- Kasnije, nakon što je došla sovjetska vlada, takve Srbe su uglavnom nazivali Crnostotinašima. Šta je to? To znači „Pravoslavlje, autokratija i nacionalnost." Oni su bili čuvari tradicionalnih vrednosti ruske imperije. Interesantan detalj jeste, da su se ovde, na severu Rusije, borili pod černjaevskom zastavom, pod kojom su se još u devetnaestom veku borili protiv Turaka. Neko od meštana ju je očigledno dao Srbima. Dozvolite mi da vas podsetim, Mihail Černjaev je ruski dobrovoljac, koji je i pre formalnog ulaska Rusije u rat 1877., bio je komandant srpske vojske.
U februaru ove godine, u gradu Kandalakša, počeo je projekat „Sećanje na braću Jugoslovene, dolazi do potomaka kroz vekove“.Jedan od inicijatora projekta, direktorka muzeja istorije grada, Ljudmila Rogozina, izjavila je: spomenicima je neophodno ne samo da dati poseban status (što je zadatak nadležnih državnih institucija), već ih i elementarno zaštiti od oštećenja.
Spomenici su ostajali neodržavani, a nas je mučila savest - nikad se ne zna, neće li popraviti put, promeniti ogradu u blizini radiostanice, koja se nalazi na mestu starog pomorskog groblja. Kroz školske razgovore o ovim jedinstvenim objektima, ponudili smo deci da pomognu. Obezbeđena su sredstva - tako da je oblast označena, izravnana, đaci su rado učestvovali u radovima koji su trajali od februara do juna. Bilo je važno da se sve završi do 5. juna – jer to dan, kada je Gojko Tomić, preminuo od zadobijenih rana. Kod nas, na severu, snega ima dugo, pa čak i u aprilu, može ga biti i do dva metra, tako da smo bili u žurbi. Rezultat naših napora je sada pravi istorijski objekat.
U memoarima iz tih vremena, mogu se videti odlične kritike o moralnoj i borbenoj gotovosti Srba, a rukovodstvo belih bataljona cenilo je srpske vojnike kao „odlične“. Ostali su dokazi da su Srbi tretirali „crvene“ grubo, ali ni približno onoliko koliko beli.“ Ipak, teško je osloboditi se osećaja paradoksa istorije: ti Jugosloveni koji su se sigurno sećali zaveta Svetog Petra Cetinjskog „Ko je protiv Rusije, taj je sam protiv svih Slovena“ iskreno su voleli i bili spremni da se bore za Rusiju - čak i po cenu učešća u bratoubilačkom ratu. Spomenik vojniku Gojku Tomiću gradu Kandalakša - još jedan je dokaz komplikovanih rusko-balkanskih odnosa u 20.veku.
Timofej Aleksejev,
Izvor: Golos Rossii, foto: www.kandalaksha.org
