Izvor: Politika, 02.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najpoštovaniji Srbin u Holivudu
Sećanje: Karl Malden (1912–2009)
Američki glumac i oskarovac srpskog porekla Karl Malden preminuo je prirodnom smrću 1. jula u svojoj kući u Los Anđelesu, u 97. godini.
Malden je rođen 1912. godine u Čikagu kao Mladen Sekulović, a svoje ime je promenio u 22. godini kako bi lakše gradio glumačku karijeru. Međutim, uvek je isticao svoje poreklo – njegov otac je bio Srbin Petar Sekulović, poreklom iz Hercegovine, a majka Mini Čehinja.
Po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završetku škole glume u „Gudmen teatru” u Čikagu, karijeru je počeo u pozorištu, na Brodveju, još krajem tridesetih, kada je upoznao reditelja Eliju Kazana sa kojim je radio na filmu „Tramvaj zvani želja” 1951. godine, u kojem je igrao uz Marlona Branda. Za tumačenje lika Miča u ovom klasiku, Malden je nagrađen Oskarom za sporednu ulogu, a 1954. godine za delo „Na dokovima Njujorka” bio je nominovan za ovu prestižnu nagradu. Shodno prijateljstvu sa rediteljem Kazanom, insistirao je da jedan od likova u ovom filmu bude nazvan njegovim pravim prezimenom Sekulović.
Malden je igrao u više od 50 filmova i u mnogim TV serijama, od kojih je najpoznatija „Ulice San Franciska”, a 2000. je gostovao u popularnoj seriji „Zapadno krilo”. Zapažene uloge ostvario je u filmovima „Paton”, „Bebi Dol”, „Sinsinati Kid”, „Jednooki Džek”, „Poljubac smrti”, a 1982. je radio i sa našim rediteljem Goranom Paskaljevićem u delu „Suton” u kojem je igrao lik Marka Sekulovića.
Vrlo popularan i uticajan, Malden se prihvatio dužnosti predsednika Američke filmske akademije od 1989. do 1992. godine, a inicirao je pokretanje serije poštanskih maraka „Legende Holivuda” na kojima legendarni likovi njegovih kolega: Merilin Monro, Džejmsa Dina i Garija Kupera.
Uvek je bio vrlo poštovan među kolegama, a glumac Majkl Daglas, Maldenov partner u seriji „Ulice San Franciska”, izjavio je da je „Karl bio veliki glumac, otac i suprug, i divan kolega” kojeg je obožavao, i dodao: „Naučio me je da je glumac samo deo velikog tima koje stvara filmsko ili TV delo.”
Malden je bio poznat po studioznoj pripremi uloga koja je reditelje često činila nemima, bio je prepoznatljiv po kvrgavom nosu koji je lomio više puta igrajući fudbal i košarku, pa se često šalio da je jedini holivudski glumac koga nos kvalifikuje za parking za hendikepirane.
Karl i njegova supruga Mona imali su jedan od najdugovečnijih brakova u Holivudu – u decembru 2008. godine proslavili su 70 godina zajedničkog života, i dve ćerke – Milu i Karlu.
I. Aranđelović
------------------------------------------------------
Bio je topao i skroman čovek
Karla Maldena sam upoznala u Los Anđelesu. Bio je najbolji prijatelj, još i mladosti, sa Dan Tanom. Prvi put sam ga videla za njegov devedeseti rođendan kada mu je Dan Tana u svom restoranu priredio iznenađenje okupivši sve njegove bliske prijatelje, a da mu to nije kazao. Bili su tu Mejs Njufeld, Edi i Lu Vaserman, zatim i tri predsednika Američke filmske akademije. I ja sam bila deo tog iznenađenja kao neko iz ovog našeg dela sveta koja govori srpski.
Iznenadila ga je kamera koja ga je dočekala usred bela dana, kada, zapravo, u restoranu kod Dan Tane ruča sa svojim prijateljem i ženom Monom.
Bio je vidno uzbuđen, okružen brojnim prijateljima koji su, kada je ušao u zamračen restoran, upalili svetla i glasno uzvikivali: „Srećan rođendan”!
Neobično spontan, topao, nenametljiv i skroman, bio je stidljiv kao da mu je bilo neugodno što se svi oko njega trude. Već tada je pobolevao. Imao je problem sa očima i već „visoke” godine.
Pričala sam mu o svemu što ga je interesovalo. On je govorio jednim pomalo arhaičnim srpskim jezikom, nekako toplijim i čistijim od onoga kojim danas mi govorimo. Bio je izuzetno učtiv i odmeren. Njegova žena Mona, sa kojom je u braku bio 70 godina, nežno ga je čuvala sve ove godine i držala porodicu na okupu.
Karl Malden je bio jedinstven u svojoj običnosti. Kada sam ga videla sledećeg puta bila sam pozvana u kuću u kojoj živi. Tada je čitava porodica bila na okupu, kao kod nas. Svi su govorili uglas, svi su sve hteli u isto vreme. Deca su jurcala po kući. Pričali su o hrani posle velikog ručka, on ih je nutkao da ponesu ponešto kući da se i posle zaslade. Tada sam mu dala knjigu koju su mu poslali odavde svi koji se prezivaju Sekulović, a on je meni poklonio svoju biografiju koju je nazvao „Gde da počnem”. Napisao ju je sa svojom ćerkom Karlom. Imala sam običaj da ga pozovem telefonom i raspitujem se za njegovo zdravlje. Čestitala sam mu i rođendane.
Karl Malden je bio tih i bistre pameti, izuzetno srdačan, sa neverovatnim smislom za humor. Na svom rođendanskom slavlju priznao je da je znao šta mu spremaju kao iznenađenje, ali nije hteo da im pokvari radost kojom su želeli da ga iznenade. Dok je to pričao, svi su se smejali do suza.
Svi smo znali da ima mnogo godina, da se dobro drži. Znao je to i on i često je zbijao šale na svoj račun.
Pamtiću sate koje sam provela u toj kući kao prijatne i tople, daleko od svoje kuće, koji su me i naveli da napravim još jednu emisiju za koju sam tada znala da ću je emitovati posle njegove smrti.
Mira Adanja-Polak
[objavljeno: 03/07/2009]
