Izvor: Blic, 13.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najdžela
Najdžela
Emisije sa temom kuvanja mogu – kao što smo videli na primeru Džejmija Olivera – biti dinamične, uzbudljive i zabavne. Kao i samo kuvanje, koje se aktiviranjem volje, promenom ugla posmatranja, obezbeđivanjem malo ekstra vremena i namenskim smirivanjem duha, od svakodnevne ropske obaveze pretvara u - magiju. Domaći pokušaji, nažalost, sveli su se na diletantske inscenacije recepata, ili silom 'avangardne' varijacije, koje se ne mogu gledati, a na kuvanje podstiču >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koliko i silikonske usne na seks. Zato najnovija atrakcija u ovoj oblasti ponovo dolazi iz nekog drugog sveta i zove se Najdžela Loson. 'Najdželini zalogaji' (B92) – čiju TV promociju prati i objavljivanje istoimene knjige - čak su, u određenom smislu, korak dalje u odnosu na Olivera.
Dok je on projektovao samačku bezbrižnost, trošeći radost pripremanja hrane na devojku i prijatelje, Najdžela kuva za svoju porodicu. Sve što radi, međutim, daleko je od klasične kućne proizvodnje hrane – to je ritual, čija dinamika, raznovrsnost, lakoća i elegancija predstavljaju ključne razloge zbog kojih njenu emisiju gledate s pažnjom i istinskim interesovanjem.
Recept, kao formula količine, redosleda i vremena prestaje da bude najvažniji i ustupa mesto ličnoj kreaciji. Najdžela sve vreme razgovara sa gledaocima, imponujući nesalomivom vedrinom i sposobnošću usaglašavanja svih elemenata koji se u kući okreću oko porodične simbolike kuhinje. Za to vreme, brakovi se raspadaju zbog 'nepomirljive neusaglašenosti karaktera', koja često počinje svađama oko kuvanja, pranja sudova i kućnih poslova. Ko je tim nesrećnim ljudima rekao da je kuhinja poligon za isterivanje ideoloških stavova, a ručak sredstvo ucene? Najdžela sigurno ne.
Jelinek
Minulog petka su u Stokholmu i Oslu dodeljene ovogodišnje Nobelove nagrade. Svečano, ceremonijalno, lepo. Nije se pojavila austrijska spisateljica Elfride Jelinek, dobitnica ovog visokog priznanja za književnost. Ona je već na prvu vest o priznanju izjavila da joj ne pada na pamet da putuje švedskom kralju na noge, jer ne voli gužvu i frtutmu. Ipak, prilikom dodele nagrade u švedskoj prestonici čuo se njen snimljeni glas s porukom zahvalnosti. Prvi put su organizatori nagrade rešili da se nagrada dodeli gospođi Jelinek u austrijskoj prestonici kasnije, i to je presedan.
Neki pisci su i ranije odbijali da prime nagradu: Žan-Pol Sartr je britko popljuvao Nobelov komitet, odrekao se i novčanog iznosa, ali se kasnije, kad je reč o parama, predomislio, diskretno je saopštio Nobelovom komitetu da nema ništa protiv da mu se naknadno dostavi lova, ali je ovaj predlog o odbijen. Mnogo lukaviji je bio Samjuel Beket: rekao je da odbija dolazak na ceremoniju, ali da nema ništa protiv primanja para. Odbio je nagradu, a lovu zadržao. Mudro, nema šta.
Na prvu vest o izboru dobitnice Elfride Jelinek, zapadna štampa je delovala prilično hladno. Odmah je saopšteno da je gospođa levičarka, feministkinja i blaga anarhistkinja. A da je reč o neobičnoj osobi, govori njen nedavno intervju u kojem je otvoreno istakla da je pre nje ovu nagradu zaslužio Peter Handke. Nikad dobitnici iz prethodnih godina nisu ovako ženerozno istakli nekog ko je čak mlađi od njih. Čitali mi njene knjige ili ne, gospođa Jelinek zaslužuje puno poštovanje u ovom svetu cinizma i nezajažljive egocentričnosti.
