Izvor: Blic, 23.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naj
Naj
Na ovogodišnjem jubilarnom takmičenju za Pesmu Evrovizije, spontano, ili konceptualno, svejedno, namestilo se da većina zemalja izabere predstavnike koji nešto manje nego obično liče na ukrase na torti, imaju posebnu sklonost ka bubnjevima i udaraljkama svih vrsta i igraju takvim intenzitetom da samo čekate kada će u razdraganu publiku poleteti neka ruka, noga, ili oko. Atraktivno, dakle, bez milosti, kao posle buđenja iz duboke anestezije. Sav taj circus ne bi, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio od velike koristi, da se među izvođačima i pesmama nije našlo nekoliko iznenađujuće upotrebljivih (na čelu sa Moldavijom), čime je vrlo plastično potvrđena stara teorija da svetski uspeh manje zavisi od talenta, a više od državljanstva i industrije. Najzanimljivije je, po običaju, bilo glasanje, koje je opet imalo izraženu gepolitičku dimenziju. Pokazalo se da je evropsko bratstvo i jedinstvo još uvek ispresecano podzemnim tunelima, koji, linijom istorije, jezika i krvi, spajaju razdvojene narode SFRJ i Sovjetskog Saveza, ali i, recimo, Portugaliju i Rumuniju. Veselo, dakle, udarnički, ali i geopolitički osvešćeno i prkosno. To, ako se ovako nastavi, znači da SCG treba što pre da se raspadne (a vredelo bi razmisliti i o Vojvodini, Mirijevu, Kaluđerici, Marinkovoj Bari i Malom Londonu), jer će to automatski značiti koju dvanaestice više. Takođe, Evrovizija daje ozbiljan dodatni razlog za borbu da Kosovo nikako ne ode, jer ako ode – odoše i albanski glasovi, koje tradicionalno razmenjujemo. Nas – jer No Name to smo mi - opet su svi voleli, što je pouzdan znak da smo definitivno naj... (sami dovršite rečenicu).
Snoliki film
Na našem tržištu knjiga (malo tržište, mnogo neknjiževne galame i lažnih dimnih zavesa) neke dragocene knjige ostaju neprimećene. Jedna od takvih je jedinstvena studija 'Snoliki film' (364 str., izdavač 'Prometej', Novi Sad 2004) profesora Marka Babca, autora koji je našu kulturu zadužio sa desetak značajnih teorijskih knjiga iz oblasti filma i elektronskih medija, od kojih je posebno važna 'Jezik montaže pokretnih slika'. Marko Babac je jedan od autora kultnog filma našeg crnog talasa 'Kapi vode ratnici' (sa Pavlovićem i Rakonjcem), specijalnost mu je montaža, ali u knjizi 'Snoliki film' on znalački i enciklopedijski celovito tumači odnos snova i filma u istorijskoj ravni, ali i na primerima desetak najbitnijih filmskih autora u 100-godišnjoj istoriji filma.
Strukturom i ikonografijom snova su se tu i tamo bavili psihijatri i dubinski psiholozi. Autor ove studije polazi od percepcije filmske slike_arhiva ka snovima i njihovoj simbolotvornoj funkciji, da bi na osnovu primera iz istorije umetnosti, književnosti i naših narodnih pesama pokazao važnost snova u vizuelnoj umetnosti koja svoju iluziju nudi u zamračenim dvoranama (gledanje na kućnom videu poništava ovaj plodni međuodnos). Nije slučajno Holivud u svojoj zlatnoj epohi dobio naziv tvornice snova i nije se slučajno izražajni registar ljudskih snova bitno promenio sa razvojem filmskog medija (snovi u boji i sa hičkokovskom ili felinijevskom dramaturgijom). Babac se dobro snašao na ovom multidisciplinarnom poslu i održao pravu lekciju desetinama naših filmskih profesora i 'sveznadara' koji od holivudske mitologije nisu mrdnuli ni za pedalj. Ova knjiga nudi i listu od l00 snolikih filmova i sekvenci, što je dobra prilika za proveru. Ali ne sa CD-ovima i video-kasetama, jer su na ovim nosačima najpre nastradali snovi.
