Izvor: Blic, 05.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrade naše nasušne
Nagrade naše nasušne
Napravite ovaj eksperiment. Otvorite bilo koje dnevne novine. Ako tog dana nađete novine u kojima nema informacije da je dodeljena neka naša stara ili novoustanovljena nagrada, ja vam, ako ste prvi, dajem nagradu. Veknu hleba, za nagrade kao hleb nasušnu, svakodnevnu. Kod nas ima velikih nagrada slavnih imena, ali i nagrada koju dobije umetnik koji je veći od pokojnika po kom se nagrada zove. Imamo velike nagrade ili festivale posvećene nekom velikom imenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a pokušajte da nađete celokupna dela tih pisaca ili čak neka njihova najslavnija dela. Teško ćete naći dramu Nušića ili Sterije koju ste baš poželeli da pročitate. Zar ti pisci, pored toga što nagrade njihova imena dajemo onima koji su to zaslužili ili čak nisu, ne zaslužuju i da su nam njihova dela dostupna. A nagrade kod nas katkad nose ime nekog pisca, slikara, muzičara, čije ime prvi put čujemo kad se nagrada osniva ili dodeljuje.
Kao i u ekonomiji, velika količina novca ili imena u opticaju vodi inflaciji. Što više nagrada, sve je manja vrednost svake pojedine nagrade. Čak i renomirani festivali pate od toga da, sa rukama u džepovima, dodaju spisku dosadašnjih nagrada, neke novoizmišljene nagrade, koje su katkad dobro smišljene, a katkad besmislene. Moram da priznam da me najviše obraduje kada se već dodaju nagrade da one budu za neke nove klince. Njima su nagrade najvažnije. Nagradom se skreće pažnja na njih, a i koja kinta im neće škoditi za džeparac.
Ah da, preporučujem, da treba doneti neki pravilnik po kom se ne može osnivati nagrada ukoliko ona ne iznosi neku pristojnu svotu i da je umetnik novoosnovane nagrade pristojne reputacije. Zapravo bi trebalo da nagradu odobri neka komisije, ali da ona bude sastavljena od razumnih ljudi.
Onima koji budu rekli: 'Lako je Ćirilovu, on je dobio sve mogućne nagrade!', odgovaram da su u pravu. Dobio sam nagrade koje zaslužujem i koje ne zaslužujem.
