Izvor: Blic, 18.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada s ukusom jubileja
Nagrada s ukusom jubileja
U finalu trke za prestižno književno priznanje, Ninovu nagradu za roman godine (2004), našli su se Radovan - Beli Marković sa 'Orkestrom na pedale', Svetislav Basara s romanom 'Srce zemlje' (izdavač 'Narodna knjiga') i Vladimir Tasić s romanom 'Kiša i hartija' ('Svetovi' iz Novog Sada). Kakvu će odluku doneti žiri u sastavu Petar Pijanović (predsednik), Aleksandar Jerkov, Tihomir Brajović, Ivan Negrišorac i Dušan Marinković saznaćemo sutra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 19. januara.
U iščekivanju 50. jubilarnog Ninovog laureata, pomenimo i podatak da su je do sada dobile samo dve žene - Dubravka Ugrešić za 'Forsiranje romana reke' i Svetlana Velmar-Janković za 'Bezdno'. 'Blic' je, recimo i to, sa dvojicom kandidata nedavno objavio intervjue, baš povodom knjiga koje su u trci za ovo priznanje.
Radovan - Beli Marković
Radovan - Beli Marković, kome je ovo čak peti put da bude u užem izboru, povodom aktuelne nominacije, rekao je za 'Blic' da nerado govori o takvim stvarima: 'Mogu da kažem samo da mi je velika čast što sam u najužem izboru sa Basarom i Tasićem'.
U razgovoru objavljenom u 'Blicu' 22. septembra 2004. godine, Beli Marković je o svom romanu koji nosi podnaslov 'Kutija doktora Subote' i koji prati zbivanja u maloj skrajnutoj srpskoj ludnici s početka XX veka, između ostalog rekao i ovo:
'To vam je takozvana luda kuća (smeh) locirana u Belom Valjevu. Na ludilo sam gledao kao na afektivnu objavu drugačije pameti. Zapravo, sve što se događa, događa se u jednom dobu koje između ostalog karakterišu balkanski ratovi i preteći Prvi svetski rat, a sve to kroz specifičnu optiku bolesnika u jednoj ludnici.'
Nije li to u izvesnom smislu asocijacija na život u današnjoj Srbiji?
- Dopuštene su sve asocijacije. Jedna od ideja mog romana i jeste da se izvanludačka stvarnost ne razlikuje mnogo od one koja je prisutna u njoj.
Svetislav Basara
'Srce zemlje' Svetislava Basare prati zbivanja tokom fiktivnog boravka Fridriha Ničea na Kipru i na, reklo bi se, tipično basarijanski način otvara razna pitanja koja se zapravo baziraju na krizi identiteta i smisla. Sa Svetislavom Basarom, koji se nalazi na Kipru, čuli smo se telefonom. Povodom njegove nominacije za Ninovu nagradu dobili smo sledeći odgovor:
'Pisao sam taj roman kao apoteozu Ničeu. Kao odbranu velikog filozofa od ideoloških naslaga koje su mu pripisane. Svi su ga koristili poput Hitlera. Staljin je svojski radio na deničeizaciji Ničea. I šta je postigao? Dakle, reč je o apoteozi Ničeu.'
Da li je i vaše mišljenje poput junaka iz romana da je paranoja ženskog roda, a da ženama ne treba verovati?
- Zar vi ne mislite tako? Pa ko još veruje ženama?
Vladimir Tasić
Vladimir Tasić, sa kojom smo o romanu 'Kiša i hartija' razgovarali
23 novembra prošle godine, u telefonskoj izjavi (nalazi se u Kanadi) rekao je kako je zavejan i da mu je to trenutno najveći problem. Nakon naših čestitki na 'Vitalovoj' nagradi 'Zlatni suncokret' i pitanja o osećanju s kojim je primio vest da je ušao u najuži izbor za Ninovu nagradu, Tasić je rekao:
'Raduje me, i to je najviše što se može očekivati. Jer, knjiga je dobila odličan publicitet, a sve ostalo je izvan domašaja mojih moći.'
Govoreći, krajem novembra 2004. godine za 'Blic' o 'Kiši i hartiji', odnosno o tome da li zvezde, planete, bogovi utiču na sudbinu ljudi, Tasić je rekao:
'Rasprave o astrologiji i uticaju nebeskih bića imaju pre svega simboličku funkciju. Nepouzdanost kalendara naglašena je da bi se otvorio prostor u kom moji junaci izbegavaju ‘određenje’, istorijsko, astralno i svako drugo.'
Vašeg junaka Zorana, odnosno Žorža, privlači zadatak koji nije mogao da reši. Da li je to u ljudskoj prirodi ili je reč samo o 'neobičnim ljudima na običnom mestu', ili...?
- Neki ljudi ne vole da se muče i uvek traže jednostavna rešenja; drugi vole izazove. Roman se obraća čitaocima Zoranovog senzibiliteta, onima koji su spremni da se prepuste lutanju i plutanju. T. Nježić
