Izvor: Politika, 31.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada ništa ne garantuje
Postoji mnogo dramskih pisaca koji su imali odličan prvi komad i onda je nastupila tišina, kaže Tanja Šljivar, dobitnica nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz”
Velika je čast dobiti nagradu za dramsko stvaralaštvo sa imenom Borislava Mihajlovića Mihiza. Posebno jer se meni dogodila u 23. godini života, što govori, da sam ujedno i najmlađi dobitnik ovog prestižnog priznanja. To je i dokaz da u ovoj državi, ipak, postoji neki sluh za mlade ljude, stvaraoce. Ma koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to zvučalo neverovatno, kaže dramska autorka Tanja Šljivar.
Darovitoj Tanji Šljivar, reklo bi se, ova jesen donela je mnoge radosti. Pre mesec dana diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Neposredno posle toga dobila je prestižnu Mihizovu nagradu za dramsko stvaralaštvo, za drame „Pošto je pašteta?” i „Grebanje ili kako se ubila moja baka”. Priznanje joj je nedavno uručeno u Irigu, rodnom mestu Borislava Mihajlovića Mihiza. Šta lepše može da se dogodi na početku karijere mladom umetniku?
Tanja Šljivar je ujedno sedmi dobitnik ove nagrade. Prvi je, da podsetimo, 2005. godine bila Milena Marković. Slede Maja Pelević, Marija Karaklajić, Milena Bogavac, Milica Piletić i Jordan Cvetanović.
Po oceni žirija za dodelu Mihizove nagrade, u čijem sastavu su bili teatrolog Svetislav Jovanov, književnik Ferenc Deak i reditelj Kokan Mladenović: „Tanja Šljivar, u svoje dve do sada objavljene drame, promišljeno odabranom tematikom, impresivnim i bogatim jezikom, inovativnim oblikovanjem likova i suptilnošću kritičkog angažmana spada u grupu predvodnika generacije koja uvodi srpsku dramaturgiju u 21. vek”.
Rođena Banjalučanka, gde je završila gimnaziju, Tanja Šljivar je još kao tinejdžerka pisala kratke priče. Otuda njena zbirka „Soba na trećem spratu”. U međuvremenu potpisala se kao koautor scenarija za nekoliko studentskih i televizijskih drama.
Već na prvi pogled Tanja Šljivar osvaja elokvencijom, spontanošću, zdravim duhom. Uz čaj u klubu „Politike” priča nam o svojoj drami „Pošto je pašteta?” koja će sredinom decembra zaživeti na sceni „Teatra u podrumu Ateljea 212”. Režiraće je Snežana Trišić sa glumačkom podelom koju predvodi Zijah Sokolović. Tu su i Miloš Somolov, Aleksandra Janković, Katarina Žutić...
– Dramu „Pošto je pašteta?” smestila sam u selo Maglajane pored Banjaluke, a komad „Grebanje ili kako se ubila moja baka” baš u Banjaluku. Mislim da je to ta dobitna odrednica, ta izvesna novina ovde u Srbiji, odnosno izvesni bosanski toponim. Veliki mi je izazov da najpre odredim formu za dramu, zatim da u nju utkam jezik, a tek onda dolazi sadržaj. Moji junaci su živopisni zbog jezika koji koristim. To je svakodnevni jezik ljudi sa sela. Obiluje psovkama, rečenice su kratke i jednostavne, ali mislim da realno odslikava i našu društvenu stvarnost. Ljudi zaista tako govore počevši od televizijskih voditelja, pa do onih o kojima pišem, objašnjava naša sagovornica.
Protekle četiri godine Tanja Šljivar se usavršavala na fakultetu, učila o pisanju. Sada je muči pitanje: šta i kako dalje?
– Neizvesno je i teško. Čak i nagrada sa Mihizovim imenom, najavljena premijera predstave „Pošto je pašteta?” u „Ateljeu 212” mi ništa ne garantuje za iduću godinu, za bilo kada. Postoji mnogo mladih pisaca koji su imali odličan prvi komad i onda je nastupila tišina. Izostaje rezultat, što zbog objektivnih okolnosti, što zbog subjektivnih stvari. Tek sada se upoznajem sa pozorišnim mehanizmom i shvatam da postoji toliko mnogo sitnih stvari koje ne zavise ni od tebe, ni od tvog rada, talenta... Sa druge strane, negde sam i vrlo optimistična što se budućnosti tiče, pa planiram da nakon master studija, koje sam upravo upisala na FDU, pokušam da svoje formalno umetničko obrazovanje nastavim i negde u Evropi, otkriva nam Tanja Šljivar.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 01.11.2011.
