Izvor: Blic, 19.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada Srdanu Goluboviću
Nagrada Srdanu Goluboviću
Pre nego što zvanični žiri, na čijem čelu je Džon Burman, objavi ko su dobitnici glavnih nagrada, već je poznato koji je strani film u konkurenciji dobio naklonost publike i novčanu nagradu u iznosu od milion drahmi. To je debitantski film Srdana Golubovića 'Apsolutnih sto', ostvarenje koje je putešestvije po međunarodnim festivalima započelo u San Sebastjanu, a u Solunu ostavilo sasvim dobar utisak o čemu i svedoči pomenuta nagrada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Selektori festivala u Solunu su, inače, pokazao i određenu 'slabost' kada je reč o filmovima koji potiču sa Balkana. Čak šest filmova iz ovog regiona nalaze se u zvaničnoj konkurenciji, a svakako najzanimljiviju selekciju imaju Albanci sa dva filma - 'Tirana, godine nulte' Fatmira Kopčija i 'Slogani' Đerđa Ksuvanija. Kočijev film je pun svedočenja o trenutku u kojem se Albanija nalazi danas, a Ksuvani je govoreći o toj zemlji u vreme vladavine Envera Hodže napravio komediju apsurda o visokim idealima i oskudnoj svakodnevici.
Film Milča Mančevskog 'Prašina' i ovde je, baš kao u Veneciji, izazvao kontroverzne reakcije. Pre svega zamerena mu je velika količina nasilja koja postoji u tom filmu čija je radnja smeštena u savremeni Njujork, Divlji zapad i u vreme raspada Otomanske imperije. Kao da se Manccevski nassao u raskoraku izmedju mladalačkih filmofilskih sklonosti prema Pekinpou i pritiska da se kroz lokalno, uz korišćenje modernističke pripovedne forme, progovori o univerzalnom. Bilo kako bilo, u pojedinim sekvencama Mančevski pokazuje rediteljsku bravuroznost kakva odavno nije viđena u evropskom filmu.
Favoriti evropskih festivala koji dolaze sa Tajlanda - Hou Hsiao Hsien ('Milenijum mambo') i Tsai Min Liang ('Koliko je sati kod vas') - svedoče o malom zamoru i pogubnom dejstvu manirizma, ali je zato čast Dalekog istoka spasao Eji Okuda filmom 'Adolescentkinja', japanskom kombinacijom 'Lolite' i 'Zlog poručnika'.
Mladima na ivici delinkvencije bavio se i Robert Glinski u filmu 'Zdravo Tereza', koji je urađen, baš kao i nekoliko drugih crno-belih filmova na ovom festivalu, DV kamerom. Da je reč o trendu koji uzima sve veće razmere svedoči i simpozijum (bez kojeg retko može da prođe neki novi filmski festival) o promenama koje je u filmsku umetnost unela digitalna tehnologija. Saša Radojević
