Izvor: Blic, 05.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadimci
Nadimci
U nas su nadimci omiljen oblik obraćanja bližnjima, daleko omiljeniji nego u drugih naroda. Nesumnjivo da su nadimci ostatak ruralnog života. U malim sredinama izmišljanje nadimaka je pomoćni oblik identifikacije. Dok još u jednoj sredini ne postoje utvrđena prezimena ili kad se raspolaže sa malim brojem prezimena, nadimci sužavaju obraćanje na jednu određenu ličnost.
Nadimci mogu biti i odraz podsmešljivog odnosa prema nečijoj karakternoj ili fizičkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mani, tako da raskošan broj nadimaka te vrste govori koliko je u našem mentalitetu surovog i ironičnog odnosa prema drugima.
Nadimci mogu biti i znak međusobne bliskosti. Nadimke imaju članovi lopovske družine, mafije ili nekog centra rmoći.
I zato je karakteristično da se u nas političari, naročito oni sa autoritarnim predznakom, rado u narodu zovu nadimkom, možda da se umilostive – Tito, Draža, Čiča, Sloba. Naježio sam se kad su jednog našeg ozbiljnog političara sa filozofskom vizijom neki ležerno, sa rukama u džepu, kao da su 'sa njim ovce čuvali', počeli nazivati Đikijem.
Međutim, izraz posebne simpatije našeg naroda je što svoje najveće pesnike, koje vole, nazivaju imenom, a ne prezimenom, kao nekom vrstom nadimka: Branko, Đura, Laza, Zmaj Jova, Vojislav, Desanka. Ali u novije doba pesnike našeg modernizma i drugih savremenih poetika zovemo punim imenom i prezimenom – Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Ljubomir Simović, Ivan Lalić...
Pitam se, da li je, pak, nadimak Legija izraz simpatija njegovih drugova po oružju ili pseudonim romanopisca.
