Izvor: Blic, 31.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadeždina slika prvi put u javnosti
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog od pre neki dan posetioci mogu da uživaju u do sada neizlaganoj slici/skici Nadežde Petrović „Kraljević Marko i Miloš Obilić” (iz 1910). Slika je izložena povodom obeležavanja 135 godina od rođenja naše slavne umetnice (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915).
Aprila 2005. godine, stručni tim konzervatora i restauratora, Danijela Korolija Crkvenjakov iz Galerije Matice srpske i Zoran Pekić iz Narodne biblioteke u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beogradu, obavili su složen proces razdvajanja umetničkog dela „Seljanka iz Šumadije” (oko 1905) od poleđine na kojoj se nalazila skica slike „Kraljević Marko i Miloš Obilić”. Tom prilikom slika je dobila novu podlogu sa učvršćenjem, kao i adekvatni ram, i u novom izdanju, ovo umetničko delo Nadežde Petrović prvi put je predstavljeno novosadskoj javnosti.
Izlaganjem i tumačenjem antologijskih dela Nadežde Petrović iz kolekcije Pavla Beljanskog kustosi skreću pažnju javnosti na njihov značaj, jer početkom XX veka pojava ove izuzetne ličnosti u srpskoj kulturi donela je velike promene na likovnoj sceni u našoj umetnosti. Revolucionarno slikarstvo i nemirni duh uzdigli su je u vodeću figuru srpske moderne. Danas se u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog čuva izuzetna kolekcija njenih dela, ukupno četrnaest, koja najvećim delom pripadaju srbijanskom periodu (1903-1910) gde pejzaž i čovek ostaju prevashodna tema, dok se kolorističnim ekspresionizmom na ovim delima Nadežda uključuje u evropske avangardne tokove.
Njen tzv. srbijanski period (posle minhenskog), međutim, nije baš slavno počeo. „Zar posle rada na akademiji, zar poslije dugog kretanja među radovima i starih i novih majstora Gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladosti no impresionističke radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova?" - glasio je doček u „Novoj Iskri". Novinar nije ni slutio da je Nadežda Petrović u Nemačkoj ne samo gledala, nego i pažljivo kopirala stare majstore, naročito Rubensa i Zurbarana, ali i da svoju plahu i buntovničku prirodu nije zakočila na putu starih majstora.
