Izvor: Blic, 29.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadeždina drama
Nadeždina drama
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, koji je prijatno iznenadio predivno osvetljen, kao metafora prosvetljenja knjigom, naišao sam na ukusno uređenu knjižicu jedine drame naše velike slikarke Nadežde Petrović 'Vojvoda Micko Porečanin'.
Biblioteka grada Beograda, na inicijativu direktora Jovana Radulovića, izdala je ovaj pravi kuriozitet naše kulturne istorije sačuvan u zaostavštini Katarine Ambrozić koja je sva, srećom, završila u Biblioteci grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda. Sam priređivač Dušan Ivanić, koji je snabdeo ovo izdanje svim potrebnim podacima, naglašava apsurd da je naša velika umetnica koja je svojim delom odvela na put moderne srpsku likovnu umetnost, napisala dramu dirljive naivnosti i starinskog stila davno minulog romantizma.
Nadežda Petrović je tokom svog bivanja u Makedoniji 1903. godine srela vojvodu Micka Porečanina. Kad se vratila u Srbiju, ona je napisala dramu o dirljivoj sudbini, otmici Mickove kćeri Lenke od strane Turaka. Drama obiluje romantičarskim obrtima koje priređivač ovako opisuje: 'Sali-aga odlazi da otme ženinu (Lenka) decu, dok njegova majka Fatima, užasnuta Lenkinim patnjama otkriva da je i sama Srpkinja (Cvetana). Salijin otac je nju oteo u mladosti, pobio braću i s njom dobio sina, zlikovca koga se ona gnuša. Sad stara Fatima priprema Lenkino bekstvo. S hajducima stižu njena braća i odvode je'. Drama se završava hepiendom u stilu tog vremena, a ostavljam radoznalim čitaocima da sami saznaju ishod.
Meni ostaje da podržim izdavanje takvih kurioziteta, kad je reč o nekom ko je značajan kao Nadežda Petrović. Štogod je vezano za njenu ličnost vredno je da izađe na svetlost dana, a sledeći potez bi trebalo da bude, upravo Gradske biblioteke, da se štampa Nadeždin opširan neobjavljeni putopis 'Putovanje po Makedoniji'.
Virtuelni turizam
Savremeni turizam, kao specifičan vid oblikovanja slobodnog vremena i provođenja odmora, predstavlja poseban kulturološki fenomen, koji se u velikoj meri razlikuje od putovanja kakva su preduzimali naši preci.
Za razliku od putovanja zarad oporavka, u banje, na planine ili na more, obrazovnih i studijskih putešestvija koja pretpostavljaju poseban program rada ili obilazaka, hodočasničke posvećenosti ili pustolovnih putovanja pojedinaca, kakva su među poslednjima bila ona kojima nas je Željko Malnar uveseljavao, predstavljajući svoje neverovatne dogodovštine, od kojih je susret sa dvoglavim bio jedno od manjih čuda, moderni turizam se temelji na potpuno drugačijim pretpostavkama.
Iako je zbog savremenih performansi Interneta, koji omogućava da virtuelno uđete u hotelsku sobu u kojoj ćete odsesti, ili da vidite ponudu švedskog stola koji vam stoji na raspolaganju, izazovnost egzotičnog ustupila pred doživljajem prisno poznatog, moderni turizam je kao planetarni fenomen privremene selidbe, i odmora koji se odvija daleko od kuće, do skora bio jedan od najupadljivijih fenomena konzumentske logike današnjice.
Organizovan oko istorije (spomenici), geografije (lepote prirode), šopinga (imperativ potrošnje) i gastro-erotskih mamaca (simbolička ponuda raja), savremeni turizam je danas, u formi zimsko-letnjih putovanja modernih nomada koji umesto puškom love foto aparatima, u eri planetarnih katastrofa, nepredvidljivih zemljotresa, zatrašujućih uragana, terorističkih intervencija u sferi međunarodnog transporta ili najavljivane pogibelji koju donose ptice selice, pred ozbiljnim izazovom.
U eri medijskog ažuriranja apokaliptičnih najava sutrašnjice, ni izdaleka više tako bezopasan, fenomen turizma je uprkos sve brojnijim povoljnim aranžmanima dostupnim svačijem džepu, suočen sa mogućnošću da od masovne sezonske migracije, postane još samo izazov za neupućene, ili neobično hrabre.
A time i sa mogućnošću da ostanak kod kuće i virtuelni turizam budu naš logičan izbor.
